Učitelj

сада налазе око листа. Али ми се надамо, да свима оним људима, којима напредак школе лењи на српу, пеће бити свеједно хоће ли „Учитељ“, као једини школски лист, и даље остати са мршавом садржином, и да ће они узети учешћа у раду на листу. Ми имамо право, да ее томе надамо, а колико ће наше надање бити оправдано, то ћемо видети, Што се тиче нас, ми ћемо чинити све што можемо, а ко учини све што може, тај је учинио доста.

То је, што се тиче нас.

Сад имамо да кажемо неколико речи читаоцима.

Нашим читаоцима биће потпуно познато, од чега зависи и тачно и добро излажење листа. Претплата је и то тачна и редовна, незадоцњена, претплата најглавнији услов. Ако читаоци, нарочито наставници основних школа, доиста добро појме потребу „Учитељевог“ излажења у данашњим школским приликама, онда смо сигурни, да ће им жртва за плаћање листа бити са свим малена, и да ће општа корист куд и камо надмашити жртве. Осем тога Србија данас има око фиљаду наставника (наставница) основних школа. Ако би оовлики број наставника, ма из каквих узрока, допустио, да пропадне овај једини независни школски лист, онда би они допста дали о себи жалосно сведочанство. То сведочанство гласило би, да учитељство у Орбији, нити има раденика, нити је способно да прати радове оних људи, који хоће да раде, нити пак схвата потребу напретка школиног, и свога личног усавршавања. Ми не верујемо дакле, да ће когод ово тврдити данас, и желимо да ово никад нико и не могне тврдити.

Данас је већ потврђено економно правило, или ако хоћете закон, да се благостање једног народа не може ничим другим подићи и унапредити него радом. Ове патриотске Фразе, сва нагваждања о срећи х благостању народном, нису ништа друго до џразно млаћењеа речима. Речи су ваздушни мехури, који се од најмањег додира часом расплину, нестане их, а рад је сила, која одржава и подиже човека, и читаве народе. У нас је на несрећу више голог разметања речима, а мање рада. У нас ти готово сваки уме да пита и да критикује, што то и 70, није уређено овако и овако, а ретко когод хоће да узме и да уради онако како мисли да би најпаметније и најкорисније било.

Има већ читава десетина година, како учитељство у Србији тежи, да се уздигне на ону моралну и друштвену висину, на којој одиста по племенитости свога посла и позива и треба да стоји. Али чиме мисли оно, да доститне ту своју тежњу, и да привуче на се озбиљну пажњу свију оних, који треба. да признаду, па ако хоћете и боље да награде, племенити посао и позив учитељев. Нема сумње да је за то најсилнија и најбоља, побуда рад од стране учитеља. Они су дужни да раде, и да радом стеку у својој околини и у народу поштовања и заштите. А какве то свезе има са листом „учитељем“, упитаће неко Свакојако има некакве свезе. „Учитељ је орган српеких учитеља. Он је гласило преко кога се учитељи узајамно могу обавештавати 0 свима школским питањима ; у коме могу казивати све недостатке у данашњем систему школовања, и начпне како шта,