Učitelj

Нижи ступ. средњи ступ, виши ступ. ~

6 Пољоприв. — — 8 8 Црт.и крае. 2 2 % 9 Певање 1 1 1 10 Гимнастика 2 2 2

Свега 22 21 28

Према овако општој подели предмета и броју часова на ступњеве јапљеве старости, одмах се види, како би на сваки разред, почев од најмлађег до најст аријег, дошлопо неколико часова више. Тако на прилику у првом разреду. не би се, као засебном предмету, одредио ни један час из земљописа, те тако би број часова износио не 22, већ 2], па и овај један могао би се уштедити па

Закеон

ДАААЉАА

природној историји, те би број часова износио 20: У трећем разреду не би се учила Пољопривреда, а из историје (догађаји и кратке биографије) заједно ва земљописом могло би се узети само два часа, те тако би у томе разреду била свега 24. часа. У петом разреду могу се слободно и са разлогом узетн по три часа из историје и земљописа, и тако би у томе разреду било свега 28 часова. Према томе број часова по разредима могао би се извести овако: у првом разреду 20, у другом 22, у трећем и четвртом по 24, у петом и

шестом разреду по 28 часова. (НАСТАВИЋЕ СЕ.)

ка гузаљи те та.

Постанак и значај његов.

У природи ништа не бива без узрока.

Свашта има свој узрок.

Свако за што има своје за то.

(Народна пословица).

Једно дете долази први путу како пристанаште где стају лађе, рецимо на Саву, и оно посматра све што год тамо има. Оно посматра људе, оне гомиле истоваренога еспапа, оне зграде где се он смешта, оне справе којима се он преноси, оне лађе и шлепове на којима је он донет. Без сваке сумње њега прво интересују ти предметн, које у томе најближем моменту види, и они покрети, који се на њима врше, или које они врше (нпр. људи ин лађе). Дакле оно што постоји и оно што бива. И тообоје у исто време. То јест, не бисмо никако тачно могли казати, да оно од овога,

!) Рад т. Ј. Миолраговића пред ислитном КОМИсијом 17. Деп. 1588.

двога прво једно посматра па после друго, већ то иде потпуно наизменично заједно. У једном тренутку му више обрати пажњу каки предмет а у другом каки покрет и оно што се дешава с предметима и људима.

Међу предметима дабогме да ће му падати у век и најпре уочи они, који имају на себи какву одлику од осталих. И што је која одлика већа, више ће му ипадати у очи. И у психичком животу као и у Физичком животу јаче увек побеђује. Прелавећи с више интересантнога на мање интересантно оно ће прегледати скоро све предмете, под погодбом, да су све остале прилике за то дате. Тако ће оно видети најразноврсније предмете разне величине, боје, облике и врсте стварћ. Дух његов на тој