Učitelj

родној школи, са тачном применом и извођењем очигледне наставе, која, сопствено размишљање деце покреће и оживљава, моћи који час више одмору и забави посветити. Дужност је свију позваних да се старају, даје у школи правац рада и метода, као и научна средства, таква, да дух ученика освежавају и оживљавају, а не дага притискују и убијају.

2. Сад је на реду да рекнем што год о самим програмима наставних предмета у основној школи.

Наставни план удешава се с обзиром на дечије здравље. Према томе наставни програми појединих предмета у првом реду зависе од наставног плана, дакле од времена, које деца имају провести у школи. Материјал, који ће се унети у програме, мора се, колико је могуће тачније одмерити према времену, које је наставницима и ученицима на расположењу. И не само то, него је увек боље давреме буде у превази над материјалном из појединих предмета. Тиме се постиже двојака корист. Прво, савладаће се одређени материјал без икаквог напрезања и са оном лакоћом, каква је доиста потребна ученицима основних школа. Друго, наставник неће бити претрпан материјалом, те ће се увек са већом вољом старати да своје "лекције тачно одмери, да се из њих својски спреми и о њима промисли тако, како ће их моћ“ деци у свему тачно, и колико је год могуће јасно преставити. Претрпаност материјала огади врло лако посао и наставнику и ученицима, као год што човеку може да огади свакодневно и дуго једење једног јела. А кад се то деси. онда

5

сав успех зависи или од добре пажње и љубави ученика, или од добре воље и расположења наставника. Кад би сви учитељи основних школа хтели савесно да кажу, онда би сви морали признати, да већину успеха никад, по досадашњем распорду предмета, нису постизавали путем, који је искуство од толико времена као најбољи поставило. Мора-

напрезања памћења, али без праве вредности. Но осем свега овога одмереност у материјалу оставила би слободнот кретања наставнику, те би они ван програма могао што боље упутити ученике у посматрању живе природе у својој околини, што је од големе важности за буђење самопознавања и саморадње у ученика. Нека не буде заборављено и то, да је ваљда једном дошло време да се и у нашој школи да колико толико местанца, бар у три нижа разреда, моралном васпитању и да школа буде и васпитаоница, а не само учионица.

Но баш и кад не би постојали сви ови обзири, које наведох, и о којима се мора водити рачуна, опет при прављењу програма мора се водити рачуна о једној озбиљној околности. Та оБолност је умни развитак ученика.

Познато је већ са каквим васпитањем долазе ученици из родитељске кућеу

ким речником свога језика располажу, и колика је у опште маса знања из живота и околне природе у којој су

деца одрасла. Према томе са децом се | мора почињати учење свакога предмета, од онога знања, са којим су деца упо-

збогом наставо у основној школи, где зната, пре почетка школовања. Одатле

ли би дакле признати, да је онај успех,“ који су постизали, производ дечијег“

школу. Исто тако познато је, са коли- _