Učitelj

имајући на уму све оне мане, кроз које та | стаје на пут развитку мишљења а стими

обрада мора да се развије и ствара се у | умном напретку саме личности.

појмовима права збрка, чиме се непосредно |

Белешке ученика

Четрдесет четвртим члапом закона о основним школама, наређено је да се ученицима основних школа дају оцеге из учења и владања на крају сваког месеца „Преко године бележиће учитељ сваког месеца, оцене о успеху и владању ученика.“ Ето тако гласе прве две врсте члана четрдесет четвртог, а те две врсте и јесу баш опо главно, о чему ми хоћемо да говоримо.

Смисао члана четрдесет четвртог, даје се тумачити само на један начин, а то је: да ученицима на крају сваког месеца треба дати општу оцену из учења. и владања. Ко би хтео друкчије да тумачи смисао тога члана, или би желео, да се некако друкчије ради, тај би хтео оно, што је неприродно, а често баш и немогуће.

Међу тим, случајно се десила једна неправилност, при издавању наредбе у смислу члана четрдесет четвртог. С тога ево хатамо, да својим јавним разлозима помогнемо, да се исправи све оно, што ће олакшати посао школи.

На првом месту имамо да споменемо, да сама нова „прозивка“ стоји у опреци са самим «наређењем закона“. У прозивци су обележени, сви предмети за сваки месец. Наставник мора сваком ученику из предмета забележити месечну ецену. Нама се чини, да се овим ништа не постиже. Шта, ће деци основних школа белешка из сваког предмета, посебице за сваки месец > Шта се тиме постижер Да ли каква правичност или друго што Џо нашем мшљењу баш ништа. Учитељ сваки дан, и кад предаје, и кад „репетира“ лекције, пропитује своје ученике. Шропитује тако непрестано своје ђаке за месец дана. На њему остави сваки ученик тако јак угисак о својим одговорима и својој пажњи, да озби-

је ф. риколић.

основних школа.

љав учитељ може на крају месеца са најмирнијом саветћу казати : овај ми је ученик у опште добар, овај врло добар, овај слаб и. т. д. По нашем мишљењу тако је најбоље, и тако треба да буде.

Но најпосле нека би се протумачио закон и тако, да се ученицима основних школа, дају месечне оцене из сваког предмета посебице, ми око тога не бисмо зацињали. Али веома, је занимљив начин свођења бележака. Расписом г. министра просвете од 85 Децем. пр. год. наређује се, да се оцене забелже сваком ученику из сваког предмета, па онда ла се из свију тих оцена извуче општа оцена. У пој наредби вели се, да се поред опште месечне оцене из свију предмета забележи и разломак, који изиђе из збира и деобе посебних оцена. И ово не разумемо за што ће, и шта се тиме хтело постићи. 2! Ако неки ученик, на прилику у трећем разреду, основне школе има из рачуна, историје и земљописа, слабе оцене, па нека из свију осталих пет обавезаних предмета има добре или врло добри оцене, онда шта ће му ту помоћи

разломци.р Мислите ли да они остали пре-

мети на пр. веронаука, српско и словенско читање, треба да поправе оне три слабе оценед По нашем мишљењу то не треба никаво дозволити, већ треба или бележити општу оцену месечну из свију предмета, или оставити да оцена сваког предмета буде за себе, и да се у томе поступа !а0 у гимназијама.

Но при сумирању месечних оцена није тако баш велика тешкоћа у томе, што ће се бележити и разломак уз општу месечну оцену. Оно би истина било боље, да се нађе нека норма, на пр, да се опраштају један или највише два дела до целине, али ако се не нађе за потребно да се нареди