Učitelj

0 мишљењу.

ме

(СВРШЕТАК.)

Пошто смо показали ток у развитку мишљења, треба још да покажемо нашта треба да се обрати поглавита пажња у образовању мишљења. — Учитељ се мора по“ старати.

1. Да ученицима створи очигледношћу јасне преставе о свима предметима у спољном свету.

2. Да се из престава образују што јаснији појмови.

3. Да ученици владају свестраном употребом свога знања т. ј. да се те све преставе и појмови изазивљу и прелазе у расуде и закључке.

Да проговоримо коју више о овим трима тачкама. Педагошко захтевање, да се сва настава на очигледности заснива, тако је опште познато, да ми о том, за сад, не требамо рећи ни једне речи. Само овде морамо толико наспоменути, да се и у сфери унутарњег опажања мора усвојити приндип очигледности. Заиста је оправдана бојазан, да се говори ма о ком предмету, који деца нису посматрала. Али потреба захтева да, се говори о љубави и мржњи, саосећању и доброчинству, пожртвовању ит. д. а то су све предмети говора, које деца не могу да виде, да посматрају, и сад треба имати у виду да ли ученици, при овим речима замишљају тачно, одређено оно што се овим изразима заиста обухвата, или је све то на против погрешно, или — никакво.

Речи недостаје права садржина. А то је можда тек један празан звук. -

Шта у овом случају остаје васпитачу 2 Ништа друго већ да се у своме раду креће у колико је дечије искуство развијено, или ако је оно врло уско по обиму, онпла узети у помоћ пример, који ће саму ствар у говору, претставити у њеној правој боји (очи-

гледно). Ето, то су два стожера око којих.

се цела, настава мора да свија, а ван којих се; без штете, не може удалити.

| нужна основица правог мишлења ;

И тако: јасна посматрања су безусловно њима се и даје прави поглед на све оно што се учи. Само се из њих дају јасни појмови, праве пресуде изакључци развити. Грешка и оскудица у одређеним преставама може свеколики умни рад на сасвим погрешан пут да скрене. Сваки такав рад заснива, се једино на чињеницама, конкретним основицама ; то је неопходан услов, јер су чињенице мајке идејама (Беранже).

Ну сем овога (јасности) у погледу образовања појмова врло су важна различита, разматрања. Тиме се даје прилика да се. свестранијим упоређивањем достигне што већа способност у донашању тачних пресуда. Зато ћемо овде навести два примера за образовање појмова у школи,

1. Узмимо да треба, објаснити заповест : „Не кради.“ И шта сад ту треба чинити да том лекцијом деца не само упознају све оно што се обухзата тим појмом крађе, већ да се и њихова осећања толико потресу, да и помисао на крађу постане одвратна 2 Хоће ли се том приликом почети са звучним фразама: како је крађа гнусан посао; крадљивци најцрњи људи, итд.. Не. Ту се мора узети сасвим други пут. У неколико причица треба изнети све оне случајеве у животу где се та страст најјасније огледа и тим причањем постићи двоје: казати шта, је крађа, н тиме ослободити дечији поглед од свега онога што се детињском оку чини да је у том смислу, поштен и неопходан посао за жавотни опстанак; а уз то живо насликати постепени развитак страсти крађе и васколики њезин утицај на оне који краду и на зло, које тим путем чине другоме.

Најобичнији случајеви у животу вешто изнесени, попричани, без икаквих зачинака, биће довољни да у резултату изнесу с једне стране схватање живота онаквог какав је а с друге стране, да образује свест о моралној одговорности као и последицама,