Učitelj

Као у окрузима: књажев, и црноречком било је и у овом окр. много бојева, између Срба и Турака, за време оног првог устанка, кад су се Срби подигли да се ослободе од Турака. Тада је било око Неготина 3 велика и значајна боја. Срби су више пута отимали од Турака Неготин, и они од Орба. Једном били су отели Срби Неготин, а с њим окр. овај — и живеди у њему 8 год. После те 8 год. Турци опет отму Неготин и били су у њему 10 год. У тим бојевима, кад су Турци отели Неготин погинуо је Ајдук Вељко. Бој је тада био 8 дана. Први је био у једном селу близу Неготина, а после пред самим Неготином. Трећи дан потинуо је Ајлук Вељко. После 5 дага од његове смрти Срби су утекди из Неготина, а Турци заузели Неготин и као што рекох живели у њему и целом окр. 20 год. После тих 20 год. побуни се опет овај окр. против Турака, кад су оно исекли Србе Турци у Чајичару. Ево како су Срби други пут истерали Турке из Неготина. Један поп са неколико сељака дође у Неготин, и кажу војводи турском да иде оданде јер га народ неће да трпи. Кад војвода дозна и види да га народ 81 цело неће да трпи договори се са Турцима и оду из Неготина, а Срби уђу у Неготип, па да неби дошли Турци да их истерају прије него што стигне срп, војска, они пишу једном паши и моле да их прими под његов пашалук, јер не могу да трпе њиног пашу, а и том њином паши пишу и моле га, да им пошље другог војводу на место оног што су га отерали; док њин наша, пошље им новог војводу, српска војска, дође пре и (заузме) заседне у Неготину, а ови (Срби) суто и чекали, пишући молбе пашама. Од тада до данас у вар. Неготину српска, је војска непрестано, и има 50 год.

Друго највеће место у окр. крајинском, после Неготина, јесте варошица Кладово. Оно је на дес. обали Дунава; у Кладову има, муш. и жен. оси. школа, црква, пошта, телеграф, ту је канцеларија ср. кључког. У Кладову је пристаниште за лађе. Шта је то пристаништер Баш уз само Кладово има

Опширније о овом догађају долази у биограФији Ајд. Вељковој.

једав град Фетислам. И око Кладова било је више бојева између Срба, и Турака, Пре 70 год. — оне исте године кад су били први бојеви око Неготина била је једна велика битка око Кладова. Срби су били позвали Русе у помоћ, и они су дошли; руску војск; предводио је генерал. Обе војске (рус. и срп. напале су од једном на Кладово. Усред пајвеће борбе, онај руски генерал напустио је битку, и прешао преко Дунава у Влашку. Прича се да су му Турци дали пуну шупљу лубеницу дуката, те је то учинио, ади незна се наспгурно, је ли то истина. И тако после толиког грдног боја у коме су изгинули многи Срби и Руси, остане Кладово опет у турским рукама. После годину дана Срби опет наладну на Турке у Кладову и отму Кладово, па после 3 год. Турци опет отму од Срба, и било је у њеним рукама, докле и Неготин (20 год.) — до пре 50 год. А град Фетислам био је у турским рукама до пре 15 год. Из Кладова прелази се у Влашку. У Кладову се много лови и продаје риба.

Треће је највеће место у окр. крајинском варошица 4. Милановац. Ова је варошица, пре 40 год. била на једном острву у Дунаву. (шта, је то острво) и звала, се Пореч, па је после премештена на ову (дес) страну Дунава, и добила име Д. Милановац. У Д. Милановцу има пошта, телеграф, пристаниште, царинарница (треба објаснити шта, је царинј; у Д. Милановцу превозе трговци многу стоку, онамо преко Дунава у другу државу, а ту стоку купују по окрузима: крајинском, црноречком, књажевачком И алексиначком. У Поречу је погинуо неки Хаџи Никола Мијаловић, управитељ ајдук-вељкових шанчева. Ево како је то било. Никола је имао у Поречу један шанац, у коме је имало и топова, и наместио се ту да не да Турцима да возе на лађама војнике против Срба. Једном у ноћ, била. је велика помрчина, дигла се магла, Турци крадом, кроз ту помрчину, приђу е лађама у којима је била војска, уз Пореч и уведу војску између Пореча и Хаџи Николиног шанца, те га тако одвоје од Пореча. Кад види Хаџи Никола, он одма на лађама превезе сву