Učitelj

90 топљепо, па се после стврдло. У томе ка- | стена мора да прене, јер не може да одоли мењу нема никаквих животиња нити биља, леду, па се на пролеће кад сунце огреје а није га ни могло бити, јер би изгорело. | одвали од стене, и после се тај комад даље Те су стене врло велике, и оне су веће и | дели. Ви сте то мислим, видели на влаж-

тврђе од воденог стења. ним зидовима, где је се малтер одвалио, Пропитивање. па и од цигле су се нека парчета одва4. Земља (образовање земље). па

И биљке својим корењем млого чине да се земља образује, а стене руше. Тако нпр. неко зрнце од неког дрвета донесе ветар у рупиду од стене. Ту у тој рупица има по мало прашине, и зрно сад у тој прашини почне одмах да расте. Оно тако расте, расте док не израсте велико дрво. Но жилице корена одтог дрвета отишле су у оне рупице од

Ово што сам до сада, говорио, било је о камењу, а сада да видимо, како је постала и како постаје ова земља што се оре, копа, гази ит. ДА |

Сва ова земља по површини јато је оремо, газимо и т. д. постала је распадањем, круњењем камења и др, минерала. Зна ли ко шта значи ова реч распадање 2 (Она значи да се нешто одвоји једно од другог, да се одломи, откруни и т. д.. То распадање стена, нароч. мекших највише бива, од воде, и то на овај начин. Стење (камење) је ш|пљикаво, има мале рупице, па кад киша пада или кад река или море тече поред камења а оно вода уђе у оне шупљине. Из те шупљине оде вода у другу из друге у трећу и т. Д. и тако вода евуд окваси оне рупице, и због тога се одвајају поје- ; | дини комади од стена. То се комађе и даље Тако још млого и млого има, узрока. која распада, све у ситније делове и тако се на- | У184у на расладање стена. чини земља. Та ситна прашина од камења Али све стене не могу подједнако да се може да остане, а може је вода или ветар | распадају. Мекше се стене лакше распаоднети и у долине, па се после опет ту | лају, а тврђе теже. Тако се овај каме (пешобразује ситнина од камења и ветар ју | Чар) лакше распада од овог белутка. носи. Ви сте видели како ветар носи пра- Пропитивање, шину овде код нас, а тамо на великим бр- . За ово предавање треба имати: креду, дима ветар носи још више прашине, па и | камену со, кречни камен, брусиловад, уклупо читаве парчиће. Стене се највише рас- | бак, пешчар, живицу (земљу), окамењену падају зими, а то с тога, што се зими она шкољку или дрво. вода, што је ушла у шупљике стбна смр- Предавао вда, па лед набрекне (рашири се) а од тога јиколА ртозановић.

дебљају. Тим својим дебљањем жиле тако набрекну да камен мора да се одвоји (прсне). Тај се камен распрене, па, се после и даље распада и киша после тд спира у долине.

Па и људи млого троше стене п образују тиме земљу. Тако у по неким њивама уде има повише меког камења, људи узму то камење и иступају па га опет растуре по њиви, н овда врло добро роди.

Предавање у | разреду основне школ

О крајинском окруту. (ОВРШЕТАК).

Брза Паланка такође мала, варошица, | готина и Кладова. Пре 70 год. Срби су биле на дес. обали Дунава. У Брвој Паланци | отели Брзу Паланку и живели у њој 3 год. има муш. и жен. осн. школа, пошта, теде- | После три год. Турци ударе на Србе у Бр. граф, пристаниште за лађе и царинар. И око | Паланци, и отму је од Срба, па су онд жиове варошице било је бојева као око Не- ! вели у њој 20 год. После тих 20 год. отели

камена, и ту су почеле и оне да расту и