Učitelj

105

најсушнијој години, па ма била и као ова бара. Језера не пресушују за то, што су дубока и што једнако добијају нову воду, која извире. Али сва језера нису подједнако дубока Има језера и дубљих и плићих. Тако је и Касписко море — језеро — до 800 метара; а има језера, која су 900, 200 итд. метара дубока. Шта мислите, да ли има језера плићих од ове барер — Има једно језеро у Русији (Елтонско), на левој страни реке Волге, које је дубоко само 3—4 стопе, па се опет оно зово језеро, а не бара. Оно се зове језеро, што не пресушује. Дакле, као што видите има језера разне дубине. Но кад узмемо и само једно језеро да посматрамо, видећемо да и оно није подједнако дубоко. И оно је само за себе негде плиће, а негде дубље. Дубље је по средини и где су обале стрме; а плиће је при ушћу реке, па мало даље и где обале нису стрме. При ушћу реке је за то плиће, што река доноси са собом песак, камење и др., па, кад дође у мирно језеро, а та се вода умири и одмах песак пада на дно. Тако се слаже тај песак и кроз 100—200 година, а и више изађе по неко острово. Тако по"стају рукави (кракови) при ушћу река у море или језеро.

Пресушују ли језерар — Зашто не пресушујур — Да ли су сва језера по дубини једнакар — Колико је метара дубоко Касписко морер — Колико су дубока друга. језераг — Има ли плићих језера од баре" — Колико су метара она дубока — Је ли једно језеро свуда подједнако — Где је је дубље, а где плићер — Заштор —

5. Висина над морском површином.

сва. језера не леже на једнакој висини према. мору. Има језера и на великим брдима, има обично по један висоравањ; а, на том висоравњу има језеро. Колико је високо то брдо, што је на њему језеро, толико је и језеро високо над морем. Ко зна како се мери висина брдаг (Метром). Па како, је ли се слаже метар по земљи уз брдо 9 (јесте). Није. То би била дужина само оне стране, а никако висина брда. Висина

брда мери се овако: узме се једна мотка, која је раздељена на метре и мање од метра, па се пободе на дно брда. За тим се узме други кбчић, па се пободе на друго место уз брдо. Од тог кочића па до мотке, положи се једна друга мотка тако, да она лежи водоравно на кбчићу и метарској мотци. Сад се забележи на метарској мотци докле је доватила та водоравна мотка, и изброји се колико је метара, н. пр. 10 мет. То је висина једног дела брда. За тим се она мотка, што је раздељена, на метрг, забоде на оно место, где је био кочић, а кбчић се помери опег на више и мери се као први пут. Пошто се то све измери, онда

-се они бројеви, који казују висину, саберу

и сума ће бити висина брда напр. 10 -- 20 5 -- 10 м. == 45 м. То је мерење на. мањим брдима, а и на већим је исто тако, само има много бројева. Тако има језера, која су но 300, 509, 1000, 4000—4500 метара над морем. Највиша су језера у Америци и Азији. У Јужној Америци нека, су језера висока 4000 метара, а у Азији (па Тибетском висоравњу) и до 4500 мет. По као што има језера високих, исто тако има језера и ниских т. ј. која су под морском површином. Тако их има која леже 10, 28, 150 до 800 метара, испод морске површене. (Надртати на табли и висину и низину) — Касписко је море 23 метра испод Црног мора, а Мртво море 400 метра, испод Средиземног мора. Мртво је море најниже вспод морске површине. Та су језера обично у ниским равницама, које су опкољене брдима, која сметају води из мора, да пређе у равницу и да је поллави.

Колика су језера по висинир — Према, чему се мери висина језерар — Како се мери — Од колико метара висине има

језера 2 — У ком су делу света највиша, језера — Колико су висока језера у Америциг — А у Азнјир — Има их и нижих

језера — Од колико метара низене њих имар — Колико је метара Каспијско море нискор — А Мртвор — Које је језеро море – најтеже; — Како то може да буде

да, је језеро ниже од мора, и шта, смета, мору да се изравна са језером.