Učitelj

Четврти оглед. Пре но што залепиш цртаћу артију за даску, покваси је добро водом. Вода ће пробити кроз шупљике, и артија ће се разтегнути. Сад крајем залепи гумом арабиком. Кад се опет артија осуши, скупиће се и биће круто затегнута.

Закон. Од усисања течности на косасте цеви тела се шире.

П. Огледи за науку о тежишту. 1. О тежишту.

Шрви оглед. Положи лењир преко прста и он ти дотле неће стати на миру, до год му средиште с ослонцем не буде у истом правцу.

Други огљед. Узми комадић од зовине шибљике, у којој има доста сржн и с једног краја завуци у срж, оловну куглицу. Сад намести то дрвце тако, да онај крај с оловом дође горе. Ако се мало нагне пашће и усправиће се тако, да олово дође доле, до стола.

Трећи оглед. Ако оћеш, с твојим другаром да се љуљаш на гредици (или дасци) то је мораш на среди на што наслонити. Ако нисте једнаки, онда морате пробањем наћи тежиште између себе. Већи ће сести на краћи крај, а мањи на дужи крај даске.

Закон. Свако тело шма своје тежси-

ште, а ово опет мора да има свој ослонац.

Четврти оглед. Узми обичан запушач, и са обе стране наспрамно забодн косо две подједнаке виљушке: Овдо просеци на средани ножићем запушач, и увуци мали,новац. да тим забоди шиваћу иглу, на каком узвишенијем месту, па намести запушач с виљушкама тако, да обод од новца дође на, шиљак од игле. То ће све игла да одржи, а ти лагано дувај, и оно ће сејоши окретати, Ту је тежиште над ослонцем, и забодене виљушке управо нису подупрте иглом, него као обешене о запушач. Млоге суиграчке направљене на основу овога закона,

Закон. Неким је телима каткад тежотите изван њиг.

2. Баланбирање или држање равнотеже у љуљању.

Пети оглед. Метни штап дупке на врх прста. Ако се штап на десно накрене, мораш и ти прст помаћи у десно. Ако он нагне на дево, и ти мораш опет прстом на лево, јер је твој прст ослонад тежишту његовом. Најлакше се овако држе усправљена, тела, којима тежиште високо стоји.

Закон. Свако тело стоји у миру дотле

40 год му тежиште стоји ушраво над ослонцем.

Неколике досетке. а). Да ко год не може с места, устати.

Нек неко седне слободно на столицу да је труп дупке, бутине положене а ноге управо на ниже. Понуди га сада. да устане, али да се горњим трупом ни по што не сагне напред нити да ноге подвије натраг. — Ма се колико напрезао, он неће моћи с места устати.

Ово је врло стар задатак, још га спомиње Аристотело, учитељ Александра Великог.

6). Да ко не може на једној нози стојати.

Намести некога уза зид тако да му цела десна нога уз дуж додирује зид. Сад нека покуша да'подигне леву. То неће моћи, јер чим је подигне, није му тежиште подупрто и он пада.

в). Ко не може нешто пред собом да подигне.

Нека се прислони леђима уза зид тако да му и пете до зида дођу. При сваком покушају, да се напред нагне, и да што год пред собом узме, пашће, јер му тежиште изиђе изван ослонца. При томе огледу не сме колена да савије.

2). Ко сламку не може да прескочи.

Заповеди некоме да сасвим услраво стоји и да не сме сагибати ни главу, ни труп, ни колена. — Спусти му пред ноге сламку, и понуди га да је прескочи, и он неће моћи.

Закон. Тело пада ако већи део изађе изван ослонца.

4). Како се може обесити канта пуна воде о какав штап, па да је о клину обешена 2