Učitelj

196

неће допрети до левка, јер смета ваздух, и оне водене капљице што падају.

Закон. У кољико је мањи простор у који је ваздут сабијен, у толико је јачи напон, и у толико је већа снага потребна да држи равнотежу.

7. Разређивање ваздуха.

Први оглед. Упаљену свећу намести на прагу каке топле собе, пламен од свеће превијаће се у собу. Сад подигни свећу на довратак, пламен ће се превијати на поље.

Други оглед. Држи упаљену свећу са свим доле близу топле пећи. Пламен од свеће превијаће се топлој пећи. Ако је горе при врху пећи држиш, сагибаће се пламен од пећи.

Трећи оглед. Кад си у топлој соби, попни се на столицу, и подигни руку у вис колико можеш. Осетићеш, да топлота у соби није свуд једнака. Ближе тавану је млого топлије, него при земљи. То је отуда што је топао ваздух лакши па иде горе.

За што муве на хладнијем времену о је- |

сени лете под таван 2

Четврта оглед. Узми широку златну артију шаку широку, па је држи изнад упаљене свеће или лампе. Артија ће се лепр-

–——р- +4

шати јер је покреће топао ваздух, који од пламена иде у вис.

Закон. Топлота истеже сва тела па « ваздуг. дато је топао ваздут лаљшит од тљладног. То ч јесте главни узрок свима ваздушним покретима.

8. Промаја.

Шрви оглед. Напуни чашу водом, па је остави и недирај је више дана. Сваки дан приметићеш да је вода у чаши све мање. То је отуда, што се један део претвара у пару и отидне у ваздух.

Други оглед. У два тањира успи подједнако воде. Један тањир остави на, прозору да буде сасвим на промаји, а други мети у углу собе где ће са свим бити склоњен од промаје. Она вода што је на промаји испариће пре, јер промаја брже односи испарену пару, те се одма друга испарава.

Трећи оглед. Две повеће шоље напуви водсм, једну остави у соби на столу, а другу мети на топлу пећ. У оној шољи, што је на пећи, усануће вода пре, јер јој топла пећ даје више топлоте, која је нужна за пспаравање. (НАСТАВИЋЕ СЕ).

0 Исусу Христу

тел рођење) његов животу његова наука и његова омрг. >

(НАСТАВАК)

3. 0 милостивом Самарјанину,

Један учитељ запита једном свога, ђака Радоја : Је ли, Радоје, кад играш ораја са, твојим другом, да ли више волиш да добијеш ти или твој другг Радоје одговори: „Више волим да добијем ја“.

„А за што више волиш да ти добијеш»“

„да то што себе више волим“ — одгогори Радоје.

„А кога највише волиш, кога највише љубиш р“

„Себе самог“ — одговори Радоје.

„Да ли је, Радоје, већа она љубав, којом ти љубиш другога или она, којом ти љубиш себе самог 2“

- „Већа је она којом ја љубим себе самог“.

„Која је љубав највећа 2“

„Највећа, је она љубав којом човек љуби себе самога 2“

„Шта ти више волиш: или да те други љуби оном љубављу, којом љуби себе самога, или оном љубављу којом љуби другога 2“