Učitelj

| 200 _

рочним посматрањем говорног дела, које нам даје шести начин тумачења: пситолоштки.

Говорно дело не треба само примити и усвојити и аналитички карагтерововати, него треба схватити и његов генезис; сам акат стварања, онакав, какав је, унутарњи процес, у коме је лик израстао, пеихолошким тумачењем треба да се разуме. Треба, по једном изразу Шлајермахеровом, и дело и свака поједина мисао, и ређање и скопчавање његових мисли да буде схваћено као „животни моменат, који избија на површину“ („ет ћегуогђгесћепдег Пеђепатотел“). Треба загледати у духовну радионицу. Тек ће се тиме постићи да буде не само Г = Р, нетои Р==Б.

Пеихолошко тумачење не само што претпоставља да су раније поменути начини свој посао извршили већ у великој мери, него се оно може радити само у свеви са свима њима. Тако, истина, то тумачење излази несамостално; али тек оно сва остала доводи до потпуног им савршенетва и Финоће. Оно треба да продре у механику спи-

и из индивидуалног, који су учествовали у стварању каквог дела, па било да су владали у време ауторово. било да су му остали из прошлости; и за тим оно треба ове разноврсне моменте да разматра у њиховом узајмичном покрету и у заједничком им раду, да види како се слаже хармонијом, како слабе порицањем, како долазе до најпотпуније јасности и силе супротношћу, у коју се стављају: где је од особите вредности пазити да ли је аутор живео у време првих напора или у време зрелости или опадања. Али пеихолошко тумачење треба то да ради само у корист што бољег разумевања: јер ја нешто најбоље разумем шта је и како је, кад схватим зашто је тако. И бал зато се њему не зна одређено место делања; код потпуно образованог филолога има га евуда и на сваком месту, и кад год он постиже пајбољи успех, па у каквој било врсти тумачења , ма у каквој конструкцији Филолошког знања, или у ком било облику критике: увек је то тумачење оно, што његовом послу даје еминентно научни карактер.

сатељеског духа, јер набраја све мо- Крагујевац

менте, практичне и теорпске, матери- У“ Превео с немачког

јалне и Формалне, из духа заједничког ЛЕРА ЂОРЂЕВИЋ. ПР АНИНА ВИЛА

Мала огледница

(СВРШЕТАК).

Читаоци велики и мали. |

Ово вам је само један мали одвадак из оне силесије појава што се збивају у великој природи. Ова вам је огледница изнела само неколико примера из оне велике

области, коју обувата Физика и нешто мало Кемија. „Огледница“ се назвала с тога, што вам је износила пробу на којој сте гледали како нешто бива. Она вас је тиме упућивала, да ви и сами пазите на оно што бива у природи и како се оно