Učitelj

· 296

са запада Бока Которска и нешто мало јадранско море; са југа и истока турском царевином.

П. Земљиште.

А. Планине и равнице.

Црна Гора је врло брдовита и планинска земља, јер се по њој гранају издижу велике планине. Осим што су њене планине велике, оне су још и веома камените тако, да нема нигде тако у свету камените и врдетне земље као што је Црна Гора.

У њој има планина, које су веће –- не само од наших него и од планина што смо их спомевули у Босни и Херцеговини. Ми ћемо само највеће споменути: Комови (кучки и васојевићски), они су на источној страни Црне Горе. Од ових се Комова "одваја једна планинска грана, и доспева, на нашу границу у ужички округ као Толија. Друга грана одваја се од Комова па иде на сев. запад преко: „Лоле Јаворја и Омњајевине, па достиже највећу висину у Дурмитору, који је височији и од самих Комова. Од ове главне планинске гране, одваја се друга преко Јаворја и иде право на запад, и достиже висину у Војнику, Од кога се продужава плав. греда под именом Голије и Мрамора све до Лебрчника

Волујака. Одма западно од Дурмитора уз

диже се једна велика планина — можда ништа мања — што се зове Бијелач; те управ Мрамор и Бијелач чане водомеђу: водама Црнога и Јадранскога мора. Јер се од Биоча пружа Волујак и др. планине, које смо споменули у Босни и Херцеговини између Босве и Неретве. На запалу су планине: Бијеља Гора (источно од Требиња а јужно од Клобука) на граници Црне Горе и Херцеговине.

Од Бијеле Горе пружа се планинска греда на југо исток преко кривошијских планина и пење се на највећу висину „106Ћћен, па се даље пружа преко Оутормана, и Тиде између скад. језера и јадр. мора под именом Румије и свршава се код Бојане (до Скадра). Ова планинска греда одваја, Боку Которску од Црне Горе. Још су важне и ове планине, и то на јужној страни:

Прекорница и Гарач; а на северној страни: Троглав, Сомина, Његош (а не Његуш-и) и Тиса. Ове четири су у једној планинској греди, која се пружа од Гацка па. до Никшића.

(ве ове планине што их споменусмо у Црној Горп високе су до 9000 м.. а на њима има висова од 2000—2500 м. А између њих су највиши: Дурмитор с Биочем на северу, Комови на истоку и Ловћен на, западу. Кад би на ма које теме овога ведиког троугла стали, могли бисмо видети друга два темена. После ових долазе: Лола, Војник, Мрамор и Бијела, Гора. Неке су од ових планина обрасле гором, неке су голе, а неке опет са свим камените. Но камења је много више и од земље и од горе. Због тога, што је земљиште у Црној Гори млого каменито, постала, је једна, прича у којој се казује, од куда је тамо толико камење. Ево те приче: Кад је Бог створио земљу, онда је он носио једну велику врећу камења, те га је сејао по земљи; па кад је био више Црне Горе, врећа, му се провалила, и сво камење је из ње поиспадало. Ето тако се прича о тој крптевитој земљици.

Кад у Црној Гори има толико планина, и кад су оне камените и врлетне, то онда тамо не може ни бити великих равница. Тек понегде, између планина и речица, пружа се по која мања равница што се зове поље. Већа и знатнија равница пружа се дуж реке Зете, која је при извору Зете врло уска, а даље се код Подгорице шири у поља: ћемовско и подгоричко поље. Горњи део те равнице зове се бјелопавлићска равница. А на северу су важна поља никшићска и има их четири, и сва четири се пружају око Никшића. Граховско поље на подножју Бијеле Горе. Но ова поља нису тако родна као што је наша Мачва и Стиг. Има још једна доста велика и веома дивна равница, што се уздиже испод самога Дурмитора и образује високу висију што се зове Језера. Тако се зове с тога, што на том висоравну има четири језера. По тој равници уздижу се негде виши а негде мањи брежуљ-