Učitelj

383

не, како се деле > (на променљиве и не- | мењају! ти! Поброј које се не мењају! —

променљиве). Поброј „врсте“ речи које се

Поброј ти нетроменљиве, а ти променљиве !

јкивозин ј МилојЕвВИЋ.

она ---о—- ——=-

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

Поуке о васпитавању деце у родитељеској кући, за образованије српске матерв и са употребу у вишим девојачким и учитељским школама, написао Др. Војислав Бакић, професор. (Ово је дело наградила „Српска Матица“ из накладе Ј.и 1. Осто-

јића. Цена је 60 нов. -—- 1 дин и 20 пара.

Сомбор. Наклада Миливоја Каракашевића. 1880. Стр. 1—187.

(НАСТАВАК).

Тако дакле, сад „логовор“, сад „власти“ и „старешине“ ; сад „слога“, сад „заповедање“ — „управљање“; сад сви себични, сад сви вреднин у општинском раду ; сад дете и само „нехотице и случајно“ види и сазна, сад му се „може показати“ то исто! Општински п породички живот — једно шесто; никлаке разлике ; како је уређено једно, тако и друго! И доста је казати да се само „непоштени и глупи не могу сложити“, и за што, и да треба н у општини да буду људи „праведни“, и да општинари ту „остављају на страну себичне интересе“, па је све свршено, поука је готова ; општински је живот изнесен ; мајкама је показано како да, даду појма својој деци о овој сложеној ствари; ваучиле су све што им је за то требало, и — поука је свршена !

Где је писцу развитак потребе да се у заједници живи Где су му узроци који су натерали људе да живе заједнор Где су му разне последице од тачнога вршења и невршења заједничких послова 2 Где му је најпосле јасан извод; шта је то општина % Где је „поука“ мајкама : како то да постигнур ... Ако нам за све

| ово писац рекне да ово није за децу, ми

ћемо га замолити да се сети шта је у предговору рекао, и за кога је он ово писао2г — После „познавања општивскога живота“ долази „познавање српскога народа и његова развитка“. Читаоци ће одма помислити како ово крупно звони, кад се говори о васпитању деце до школе. Да видимо шта се вели ту. „За првих 6–7 година дете још не може довољно - разумети, шта је то народ; али му се може. давати приправа за то. Приправа се та даје у животописима појединих славних људи српске народности“, Нама је жао, што писцу морамо и овде да се чудимо. Да се детету може дати „приправа“ за познавање свога народа, то још и иде некако; али да сето чини „животописима, појединих“ па макар и „најславнијих љу-

| ди“, то никако не можемо да одобримо, и

овде видимо како писац плитко сваћа прави, истинсви реални развитак дечији. Он оће да васпитава децу оним што она, ни својим чулима, ни својом унутарњом снагом, не могу приметити, већ само чути речи. А зар се тако даје приправа, и зар то не мирише на дресуру и механизам 2 дар то није зикодљиво 2 Шисац се истина, служи сликом, али све је то за дете у томе добу, накратко рећи, ништа. По нашем мишљењу ово је рано и за шрве године основне школе, а камо ли за „васпитање деце у родитељској кући“. Овде имамо да забележимо једну реткост. Овде је писад заиста узео улогу родитеља, и показивао детету и разговарао с њим онако како би они требали да чине. Штета само, што ту свега има, само српскога народа и његова

"развитка пема. На стр. 97 вели се: „Кад

се прича 0 какој опасности, опда се прд-