Učitelj

347

Предавања за

основне школе.

ОгбУННУ.

Ја ћу вам данас причати о оној звезди што дању осветљава. Она је једна огромно велика, звезда, која гори у најужаснијој и највећој ватри. Замислите кад би наша земља, као какав комад гвожђа, била ; па би то гвожђе у ватри било, и то у много већој ватри, но што је она ватра код ковача, тако великој, да се гвожђе не само усија но да се све истопи онако исто, као што се топи и гори ово парче шећера, кад бих га па ватру метуо. У тако усијано растопљеном стању находи се сунце. Дакле, земља, месец и још много других звезда ладна су тела, и на њима има твртих ствари као; камења, гвожђа, бакра, злата сребра, и других руда ; на сунцу такође свега овог има, али није тврдо, као што је на земљи, но је, као што вам рекох за шећер, кад та на ватру бацимо, претворено у течну ватру и пару.

Том ватром ватреном светлошћу и ватреном паром светли сунце и осветљава многе друге звезде, које своје сопствене светлости немају, већ им је сунце даје.

Ви видите сваки дан сунце; па како вам се чини колико је» Једте да би та могли у руди понети.2 — Да богме да ди, кад би оно онолико било, онако мало, као што нам изјутра или у вече изгледа. — Али оно није онако мало, као што га видимо из јутра кад се рађа, оно је много и много веће, но што га ми из јутра видимо, а онако мало изгледа нам, због тога, што је врло далеко од нас.

Ви сте видели копца, колики је он. А је ли таки кад лети по ваздуху 2 да цело не. Он изгледа, много и много мањи но што је. Онако мали, кад лети по ваздуху изгледа нам с тога, што је врло далеко од нас. Но он није толико далеко, кодико је сунце. Сунце је много даље. Он није далеко ни толико колико нам изгледа у вече најближа звезда. Он је много ближи ; па ипак

у тако малој даљини онако нам мали изгледа. Јел те да сунце много веће ол њега изгледа 2 Да богме да јесте, али зна се, да тица тек неколико хиљада метара може високо од земље да одлети. А на против сунце је од земље неколико стотина хиљада милиона километарл далеко од наше земље.. — И за цело према тако великој даљини мора онако мало изгледати. Џа кад се узме, колико је оно далеко од нас онда нам за цело мало не изгледа, оно је велико и превелико. А колико јер То ћу вам сад казати :

Кад би случајно нашу земљу могли узети у руку, као ову куглу од блата, (показати куглу), па би хтели да кажемо, које је веће, или земља или сунце, онда ои морали један и по милион оваких земаљских кугала у једно саставити па тек би онда могли направит, табо велику куглу, као што је снце. Дакле земља је од сунца мања 19, милион пута. — Или да би направили једно сунце треба један и по милион земаља, ко што је ова наша, па да буде колико једно сунце.

Ви сте из јутра, при лепом тихом дану видели, да нам сунце- изгледа округло, као каква тепсија. Та „нам тепсија мало по мало све јаснија и светлија изгледа, ДОБ најпосле добије тако јаку светлост, да у њега више гледати не можемо; јер нас очи заболе и сузе нам потеку. Но притом гледању, гледању голим оком (без икакве справе), ми не видимо ништа на њему, сем оне светле округлине. Но ако би узели добар доглед (лурбан), који је једино за гледање звезда направљен, опда би на сунцу могли видети неке тамне пегице; а уз те пегице. стоје опет нека много свелија места, но што је остала површина сунчева, Та светлија места, која се поред тих пега | находе, звездари називају сунчеве буктиње | јер су доста налик на ватру, кад гори у