Učitelj

368

_ пословима, но се забаља и „проводи време“

само с клавиром, тицама у кавезу, рибицама, по стакленим лонцима, цвећем по прозорима, кучићима и зечићима по соба, ит. д. само за то, што је овако „естетички образована“. Половина цивилизованога света окреће главу од сиромаха само ва то, што су они ружни, прљави и поцепани, јер је „естестички образована“. Млого љубави брачне и вредноће моралне пропадне само за то, што су другови у њему естетички образовани 2 Колико симпатије и љубави нестане у друштву за то, што се само „лепо“ дапада а „ружно“ не допада 2 Колико је среће породичке пропало и пропада тиме што је дуга њена — мајка била естетички образована па гови моди и естетици, а не природи ин кућиг Кад су представници Француске револуције отишли први пут у двор краљу Лују, рекла је Аптуанета од прилике овако: зар пи ти адраловци да ти буду министри ! и взазвала је мржњу и противу себе и двора те је обоје главом платило; јер је била естетички образована. „Лепа књижевност“ и романи одвукли су толико пажњу људску од науке, технике и морала да оне стрепе 6 ће брзо и без сметње вршити своје улоге. Естетички образовани људи пишу и веле јавно, да је боље убнити једнога рђавога човека, но одсећи једно лепо дрво“. Они црвене, кад се рекне која ·„простачка“, а често не црвене да буду развратници и безаконици. Они падају у несвест од какс мале „неуљудности“, а мирно гледају како сиромах пропада и мре. Они често не маре да се цео свет

избије и помре, а жале тице лепе и плачу за ружом кад се осуши: јер су тако естетички образовани“.

Проповедници ове школе говоре, да ово образовање потпомаже морал. То је само донекле истина. Морал се развија. убеђењем и навиком, то јест; науком и непрестаним рађењем овако, како је добро. Шта више, ово су често две са свим супротне стварни: Естетичко осећање је чисто субјективна, лична ствар, а морал је оно где се долази у лодир с другим људима. Естетика ужива ; морал чини добра. И што се више ужива појамно је, да ће се мање и чинити добра. То је још извор деморализацији. Веле : оно развија осећања, па то човека спрема да чини добро другима. Обоје је само донекле истина. Оно пе развија осећања и оно не епрема но одбија од лобра. Осеђања се развијају оним што дође из спољњега, света кроз човечија чула, просто прикупљањем и утпоређењем тога материјала лото: осећање правилпости облика прикупљањем и упоређењем облика; осећање боја прикупљањем и комбиповањем боја ; осећање лепоте у музици вежбањем у музици; «а осећање доброчинства, само чињењем доброчинства. Ко за што оће да се спреми, ко у чему оће да се „усаврши“, он то исто мора да чини. И. то је вежбање. Исто тако се спрема неко да чини добро. А ко оће да осећа лепоту, тај се спрема да осећа само лепоту, и да у томе ужива, и ништа више. Њоме више добра неће чинити но што је упућен да чини.

(НАСТАВИЋЕ СЕ).

== оне енок======

Ситнице.

Значење страни речи у деце. У вароши К. испитивао је један учитељ децу из познавања света и домовипе 2 Па пропитујући о сељацима запита : –

— Како се они још лрукше зову, за то што раде земљу 2

— Радикалци, одговори дете.

| | | | |

— Откуд тор запита учитељ.

— Отуда, што онн раде земљу и газе кал (блато), па се зову радикалци.

Учитељ одговори сам:

— Није тако и није за то, него се они зову земљорадници пли земљоделим, за то што раде земљу.

()дгововни уРЕДНИК Драг., Топлица учитељ

КРАЉЕВСКО-ОРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА