Učitelj

874

рав.) за то, а и по самој својој при-

роди, обично су немирни даровити ђа- |

ци, и ван школе (разуме се обично) они игре измишљавају, и одређују правац живота њиног изван школских часова. Уређење школско криво је још и по томе, што ву код једног учитеља стрпани по 4 раз. па радећи с једним "рав. не може довбљно да обрати пажњу, на оне који раде нешто бев њега. | Из овог што довде рекох о ђачком _ немирлуку, може се видети, да ја мислити да немир не треба узимати као рђаво дело при оцени владања.

ТУ. Минералошки кабинет у основ-

ним школама. Њоји је учитељ стекао

убеђење о важности начела очигледности у настави, и који је научио да на њему ради у школи, врло му је тешко и необично ући у школу, да предаје о неком минералу, па стане пред ђаке с празним шакама, описивати неки минерал а гледати у прсте, врло је смешно и жалосно за њега и наставу, а још жалосније за ону дечицу, која. морају да верују и да кажу онако како каже учитељ, без икаке преставе својим осећајима добивене, без чулног посматрања, а то је све слабо знање јер је оно најјаче и најсигурније знање, које је својим сопственим искуством стечено, — изкуство је најбоље знање.

Извесно је да велика већина српских учитеља, предаје минералогију без минерала у шакама, а тако данас и мора да буде, и биће све донде, докле се министарство просвете не постара за минералошки кабинет; при оваком стању школа, учитељ може показати деци, само оне минерале, о које се

| (тако рећи) сваки спотиче као н. пр. бе| лутнак, кречњак, со, и више ништа, а свима другим минералима, који се ретко налазе, могу он и његови ђаци само замишљати, а тим еневати вавилонске куле по ваздуху, који се због велике _ слабости темеља брзо руше и одуу ништавило.

Може ли се ово овако, назови начело предавања минерала, које је педагогија одавно проклела, и које јеу државама где се води велика брига око наставе, одавно избачено, — заменити бољим, очигледним % Може, те још како! Па како ће се заменити Врло лако. Кад у Србији има комисија, за, мање важне ствари, но што је напредак наставе, за што неби имала, једна, комисија од стручних људи, који би се изаслали у места где има доста главнијих минерала, а нарочито руда, метала, па да они скупе за сваку школу бар по један комад, па да то после разашиље министарство просвете појединим школама, као што је оно учинило за моделе метарских мера и термометре.

Има још један, лакши, начин: код нас у сваком округу има по једна ниња или виша гимпазија, и у свакој по један наставник за природне науке, па треба наредити тим наставницима, да у свом округу, покупе велики број важних минерала, па да испрате мини-. старству просвете, а оно основним школама, па трошак тим наставинцпма макар и школе платиле.

чЊелети је, да се министарство просвете за све ово благовремено постара, ако није рад Г. министар, да још за мчого година чита у извештајима реревизорским : „знање стечено у основ-