Učitelj

380

говоримо овде, било, ла смо били још опширнији. Али ми држимо, да смо барему главном прешли све важније ствари и да можемо завршити. Што нас је пак једино на овај посао натерало, Ло је пречишћење васпитниг идеја пи начела, поправљање на шега васпитања, које је још врло примитивно, а које је од тако одсудна утицаја на цео наш и јаван и приватан живот. У човековом животу ништа јаче нема од навике. Васпитавајте и навикните човека наопако, он ће вам остати наопакеља, скоро целога живота. Наша је нада у омладини. Оставимо старе са старим навикама, а учи-

| нимо нека се омладина правилно развија.

Оно што смо ми данас, она ће бити сутра мало друкчије. Њена је будућност. Имајмо то па уму још од колевке. Мајке! Ако ништа, а ви барем волите петинскл своју децу и чувајте их само ој сваке шкодљивости, и стим их најбоље васпитавате: Она ће онда волети и вас и себе и све друге људе. Онда сте их најбоље васпитали ...'

"Кад је Антипатер затражио од Шпартанаца, педесеторо деце да води у ропство, они су му понудили сто људи.

Ј.

=== Он рис

Ситнице.

Интересантча забава. У Паризу је ту скоро у „Воз Вошогпе“ приређена једна врло иптересантна и оригинална забава. „Шума Булонска“, то је најдивнији и најчуднији парк на свету, испросецан силним путовима, и за пешаке и за кола да се човек у њему налази као у какоме лавиринту надземноме. Ту су приредили неколико чланова некога друштва, што се зове „друштво пријатеља дечијих“, оваку изложбу. Сви они, који су се поженили у исто време, имали су да дођу са својом децем у колевци. да ово су приређене и колевке нарочите д све једнаке То је она сорта колевака на колицама као Фијакер. Оваки је отац сам гурао колевку свога детета, а мајке нису имале приступа. Музика је свирала а очеви

су шетали са својим малишанима по најлешшим местима парка боабулоњског загледајући један другоме у колевку, н забаљајући се међу собом. Да је поред оне обичне музике било и друге неке, необитније за „пријатеље дечије“, то се и по себи разуме ..

О колери. Политичке новине доносиле су доста и доста вести о томе како се колера појавила у јужној Француској и како су мере где предузимане да се ова зараза не рашири даље. Природа те болести још се не зна, као што се до скора није знала ни суштина јектике. Зна се само да постоје две врсте колере: права, азпска 6о-

Ову сам критику писао још у Лајпцигу пре три године, дакле на крају прве тодине мојих шту-

дија. Од то доба моји су се погледи прилично изменили, На молбу редакције «У читељеве», а у недостатку другога материјала, ја сам је дао, да се штампа у «Учитељу». Питања, која се у тој додирују, тичу се васпитања непосредно, и разговор о њима није пикако на одмет онима, који се баве васпитањем, Али у времену откако је почела да излази ова моја критика, ја сам стекао једно ново искуство, које ће учинити, да у овој врсти књижевних радова будем од сада штедљивији. То је ово искуство. Наш је свет још веома мало кадар да одвоји ствар од личности, и да појми, да неко може радити нешто и без личних интереса и каквих задњих намера. Је:ни мисле, да сам ја мрзео на писца па сам хтео да му се осветим и да га омаловажим пред светом. Други мисле, да сам омаловажавајући њега, хтео себе да узвисим п да се препоручим за неко место. Сваки тумачи све увек према својој унутрашњости. Песимисти је најгори а оптимисти најбољи један исти свет. А ма колико ја да се старам, да се не осврћем на ово мишљење светско око себе, опет мени оно не може бити мило и не може ми давати воље за, оваке радове. А то је, чини ми се, баш доказ, за потпуно слободне критике може бити само у народа, већих и образованијих, у средини, која може да прецењује ствари објективније.