Učitelj

898

И тако, од онако велике српске државе, онако силне и јаке само због неслоге из-

губе Срби најпре царство па најзад и.

државу. Од пропасти српске државе па све до

претрпили од Турака. Турци су Србе уб“јали, терали на кулук, одузимали им имање, рушили цркве и манастире; поступали

су са њима као са стоком. Неки су прелум турски. Они што нису имали куда бе-

Србе набијали живе на коље.

Муке и несреће српске од Турака не могу се изређати.

Повторење.

Но, ако су Турци овако зло са Србима

поступали, ипак нису могли да их истребе и потурче. Орбима је све одузето, све им

терао из Србије. Јаничари отиду на исток Србије и сдруже се тамо са једним старешином јаничарским, који је имао млого војске па ни цара није хтео слушати. Они

| су били опасни и за турску државу, јер 1804 год. Срби су грдне муке и несреће

су нападали на вароши и оскајали. Цар се уплаши њих да не би учипили какву несрећу, морао се мирити са тим старешином: што је и учинио, па дозволио да могу опет

· Јаничари живети по Србији. бегли у друге државе само да избегну зу- |

дежда да ће опет доћи дан када ће њима | | наљуте, скупе војску па ударе на Београд;

синути слобода. Бог се опет сетио Орба и намисли да их избави.

Срби су често покушавали и гледали

згодну прилику да се од Турака ослободе. Како су Турци одузели Србију они су прелазили Дунав реку па и швапске земље отимали. Аустријски цар морао се бранити од њих. Један пут објави рат Турцима аустријски цар па позове и Срба да му помогну

— обећавајући им да ће и он њима помоћи

да се Турци истерају из Србије. Срби радо пристану и помогну швабама те надбију Турке. Рат овај био је пре сто година (1788)

Кад се сврши рат они начине мир међу

собом а Србија опет остане под Турцима. _ ' Истина, уговорено је да турски цар опро- |

сти свима Србима, који су помагали швабама, и да несмеду живети Јаничари по Србији. (Треба казати деци који су то Јаничари). Цар турски учинио је како је уговорено.

У Београду је седио Бећир паша, који је био старешина над Србијом. Он је извршио цареву наредбу и све Јаничаре ис-

да неко време Јаничари су мировали,

· али допније опет стану мучити Орбе и мир-

гати, трпели су сне несреће. Главније су. не Турке.

Кад су се они наместили,у Србији у то време био је у Београду старешина неки Хаџи-Мустафа, који је био млого добар за Србе; Срби су га звали „српска, мајка“ Јаничари су мрзили овога пашу, што је онако пазио Србе, па стану нападати и мучити Србе. Због овога дешавао се не-

је пропало, само им је остала вера и на- ред. Хапи-Мустафа морао је угушавати тај

немир и бранио је Србе. Онда се Јаничари

освојега и удаве Хаџи-Мустафу..

Овај догађај јаве Орби цару и потраже другог пашу. Дар им пошље али није смео доћи; јер су Јаничари већ сами овладали.

Повторење.

Старешине јаничарске биле су ово: Аганлија, Њучук-Алија, Мула Јусуф и ФочићМехмед-ага, а звали су се Дагије.

Они четворица поделе Србију и стану. владати по својој вољи. По варошима, поставе кабадахије а по селима субаше.

Наместивши овако своје људе, стану | гровно мучити Србе и мирне Турке. СОрбима су отимали имање, убијали их, набијали живи на коље да је страхота било.

да овако насиље жале се Срби и Турци цару да их избави. У жалби су казали: „Ако си ти на цар то нас избави од ових зулумћара, а ако ниси ти нам кажи да бегамо у гору или да скачемо у воду“.

Чим цар добије жалбу од Срба одма пропрети Дахијама, да несмеду чинити зулум. У наредби је казао и то: да ће послати на њих онаку војску, која их неће жалити, само ако се не окану.