Učitelj

416

мекаником и, боже прости! Филологијом; | Г. Л. Остин под насловом : Опасности које | прете Америчанкама. Још овде нећу на-

снабдевене дипломама, које им посведочавају да знају све ове науке — како ће оне бити у стању да буду сношљиве својој околини Шта ће бити од природна оштроумља, од умиљатости, од разборитости, од дивпе иптуиције, од скромна пожртвовања, од љупке дружевности, што све оне уопште добијају са животомг Кад постану бакаларкама, лиценцијаткама, докторкама „“н утрокве, хоћу рећи од науке и књижевности, хоће ли оне још хтети управљати својом.кућом, хранити и васпитавати децу, имати неке пажње и поштовања спрам својих мужева, ако удостоје улати сер Неће ли оне исто онако мнислити, вао једна моја познаница девојка, која, је у неколико добра уметница, те хоће да се уда само за уметника, при чему говораше: „Буде ли бољи од мене, опда ћу га мрзити; буде ли лошији од мене, хоћу га презирати“. Али има ту друго једно питање, које је исто тако редно нашега старања , а то је здравље, то су телесне силе, то је спокојство духа и живаца, што ће све да буде изложено у женске младежи том силном умном напрезању, тим испитима, тим опитима, тој клонулости или опојености севојељубља. Ту није потребно, да истом чекамо на искуство; ово су већ имали у америчким сједињеним државама, и њиме треба да се користимо. |Г-ђица Лоазиљон у свом извештају о америчким школама, г Јаљарде у својој књизи Аристократија у Америци већ су јавили за последице те претеране наставе и тог васпитавања на пару, коју је република сједињених држава усвојила за женску. Али би Америчани могли замерити сведочбама, странаца, који су можда рђаво судили или рђаво схватили оно што у њиховој земљи бива. Зато мислим да ће добро бити да, наведем сведочанство, које је у Европи још слабо познато, али веродостојност и поузданост као да му се не може одрећи. То је вњига, коју је не давно обнародовао славан један амерички лекар, доктор

ОдтовоРни УРЕДНИК Драг. Топлица учитељ

водити Физиологијске и патологијске примедбе, које писац наводи, а које ће оштроумни читаоци лако погодити. Ја ћу превестм само једну страну, која ми је нарочито пада у очин која може да у мисли погрузи многе људе, који су усхићени својим делом и самима собом.

„»Претерани рад мождани и чрезмерни развитак живчаног системата, то су последице васпитања женског у Америци. Мо- . гло би се уопште рећи, да су оне и су: више васпитане. Нежни њихов дух рано је развијен на велики уштрб њиховога тела, пре но што су управо и живити почеле. У томе је право зло; ту треба тражити ону живчану раздраженост и ону велику узбуђеност у североамеричких женскиња. Слушајући гдекоје матере, као да су њихове кћери све постигле, кад могу да ра-_ вумеју разговор о астрономији књигу 0 трансценденталној Философији, или критику какве музичке композиције. Кад се пак удаду, ове тако учене жене предане су на милост и немилост њиховим служитељима, а своје мужеве стављају у исти положај; јер одједаред ништа не знају од онога што треба да се зна ради очувања благостања и части породице и ради достојанства њенога. Истину људи не примају увек радо; ипак мислим да сам дужан рећи, да имају хиљадама жена, које су и сувише научене у неким стварима, тако да нису ни за што, што не спада у њихову науку, У место да се стиде због своје неспособности, оне са презирањем гледају све оне, које немају то преимућство да су неупотребљиве као што су оне,“ “

„Да би се ова слика попунила, ваљало би додати обичај који се све више шири у сједињеним државама, да се у гостионицама живи а не у породицама, па оне мере, које узимају против умножења п0родице. Ту би ваљало сасвим превести 1Х, и Х. главу из књиге доктора Остина,“

=

КРАЉЕВОКО-СРПОКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА