Učitelj

истог извора, из ког и ми вадимо, већ | преведено на српски од В. А. штам. у | Матици од 1866.) — Џин Раван, како при- | ча инђијска скаска, украде Ситу, љубу Шри-Рамину и доведе је у своје дворове на острву Силону. Али мајмун овај, као прави витез, ослободи госпођу из њезина ропства и одведе је мужу њеном. Од тада. се слави као јунак над јунацима. Много се прича о бистрини његова умља, и о његовој хитрини. И једна је воћка ода њ; он ју је украо из џиновских вртова. да ото буде осуђен на смрт, да се жив спади (не каже се ко га је осудио); али он угаси ватру и при том опрљи лице и руке, које му од тада осташе црне. То су узроди, са којих га брамани обожавају.

Већ одавна се зна за овог мајмуна у његовој постојбини но с тога смо га баш ми упознали најпозније. Јер сваки мишљаше, да је такав обичан мајмун по свој прилици донашан у Европу уз то још много је теготно, а и опасно, да се убије света животиња ; јер само га марати не поштују, а сви га остали инђијанци сваком приликом пазе и негују, штите и бране. Јевропљанин, који се усуди, да нападне на свету животињу, проиграо је главу, само ако нема уза се још више одабраних другова. Мајмун је њихов Бог. Владалачка једна обитељ, вуче лозу своју ода њ, и чланови се те породице називају „репате расе“, будући мисле, да. је један од њихових старих имао тај придатак, који нама није нуждан. Један португалски поткраљ од Инђије, Константино де Брангаза заплени један зу6 мајмунски из ризнице неког силонског кнеза, и одма затим дође му особито посланство од Пегуанског краља, где му иште зуб на откуп и даје зањ 300.000 крузада. Толики новац није за цело никад нико добијао за један зуб, али се у толико више морамо чудити, да Јевропљани непримише тих богатих одкупа.

И данас поштују тога светог мајмуна, као што су поштовали некада. Безобразни мајмун тај комотно улази у инђијске вртове и куће и плени их и краде а нико жи-

ви да му стане на пут и инђијанци на

сваког мрко погледају, ко се усуди, да им увреди бога. Таверније прича, како је један млад Холанђанин, неколико дана по свом доласку из Јевропе, из своје собе убио кроз прозор једног мајмуна жулмана, па да видиш ту чуда од урођеника: подигоше толику ларму, да ти уши заглухну, И једва их могоше утишати. Иступише сви листом из службе у којој беху код Холав- | ђанина, јер тврдо мишљаху, да странац мора с њима заједно пропасти, Дивосел казује, да му је с почетка било мучно да убије кога мајмуна, јер му увек урођеници на пут стадоше. Чим видеше природњака с пушком о рамеву, одмах отераше све мајмуне и један побожан брамин толико се старао за њих, да је читав месец дана, стражарио у јевропљаниновом врту и увек је растерао мајмуне, чим је видео, да странац хоће да на њих пуца. Форбо прича, да у Дибоају има исто толико мајмуна колико и људи. Мајмуни поставе се на кућним таканима и веома су странцу на Досади. Кад хоће урођеник варошанин да се девети за што својему комшији ов само проспе пиринџа и друга зрневља на кров својега непријатеља, и то пре но што ће кише бити, кад је већ домаћин уредио кров. Чим опазе мајмуни пиринач, ето их руљом тамо, па не само да поједу што им је на и него разлупају и саме црепове, да би дохватили и она зрна, што упадоше у пукотине. Но у то доба због силна посла не може се наћи ни један мајстор, да покрије наново кров, те тако лије после киша унутра по милој вољи својој и тиме све исевари по кући.

У осталом, инђијанци неводе бригу само за здраве, него и за болестне мајмуне; Таверније је вилео у Амадабаду болницу, у којој се неговаху мајмуни, волови, краве итд. Ови се подови посипају за мајмуне | пиринчем, просом, урмама, воћем и шећерном трском. Мајмуни су тако дрски, да неплене само вртове, него продру и у куће па ту отимају људима из руку јело. Мисионар Џон прича, да је само особитом пажњом могао своје хаљине и друге ствари да сачува од отих крадљиваца. Једном