Učitelj
451
него још нису набављене потребе ни. за сиротне ученике редовних основних школа. То је у Београду. А како ли је у другим местима, која нису овако пред очима централне просветне власти ' Но баш и да јесу деца пописа на, и да јесу предавања отпочета, питање је'опет колико:је то време, које стоји на распсложењу настави „Продужне школе“ % Кад се одбију дани школског распуста, онда остају четрдесет четвртака. То вам је сво време. А шта се може за то време урадити! Школски људи знају то врло добро, а нешколским људима није потребно НИ |
говорити. (
А ко ради у „Продужној школи“ ' Раде наставници, који раде и у реловној школи. Куда ће ти људи пре ' Зар њима није доста редован школски посао % Можете чути много наставника, који се туже и на тегобе редовног посла, а нарочито у вишеразредној школи. „Продужна је школа“ новина уч нас, и за рад у њој, ма колико га је да је, мора се наставник спремати. А куда ће пред Ни мало нам није било чудно, кад емо чули једну примедбу о раду у „Шродужној школи“. Некоме беше пало на памет, да спомене чак и то, како наставници средњих школа, који имају куд и камо лакши посаои више времена од наставника основних школа, добијају тонорар кад раде у школи, у којој им није редовна дужност, % наставници основних школа не могу то да добију. Примедба није са свим неупутна, шта више многи ће рећи да је врло умесна. Ми ово само узгред бележимо, ма да ни мало не иде у главну ствар, и ма да нам се
Х
новац. (Ово је споменуто као ствар справедљивости. Главна је ствар овде, колико има користи од „Продужне школе“, и колико губе деда у редовним школама, док наставници раде тамо. О томе треба да размисле они, који руководе просветним пословима данас.
Овде не можемо, да превидимо, а да не споменемо најновији распис г. министра просвете о „ЛПродужнијим школама. Тим расписом, између осталога, наређено је, да се одмах заведу продужне школе у свима местима, где "има најмање одесет ученика, који ће школу походити. Дакле, ако је мање од десет ученика „Продужна школа“ неће се ни заводити. Ова наредба у |"распису тако је умесна, да се ми можемо само похвално о њој изразити. Јер одиста њоме је спасен један ведики број наставника од силног напрезања, које би морали чинити око рада у „Продужној школи“, са три, четири или најпосле и пет, шест ученика. Сама наредба пак показује јасно увиђавност министарства, а ми нисмо могли пропустити, да то овде не констатујемо са жељом, да се о свему, што иде на корист наставе, води тако озбиљан "рачун.
Сад нам остаје да кажемо, шта, смо ми нашли у овом кратком разлагању о „Продужној школи“.
Нашли смо, да она не може никако да одговори племенитој намери законодавчевој из ових разлога: што је врло- мало времена за рад у њој; што и за то кратко време, поред свију строгих наредаба, деца неће уредно долазити у школу; што се тиме ја-
може пребацити, да је ствар запела за
ко преоптерећују наставници редовних