Učitelj

516

оваца и с роговима“ доцније у поређењу овце са козом стр, 76 вели: овца нема рогова а коза има и то савијене као срп.“ (Овоме не треба коментара. Има коза и без рогова ваљда писац је то заборавио 2)

На стр. 18 вели ; „Овца јагњи по једно а често по 2 па и по 3 јагњета.“ (често вели писац за оно што је веома ретко нарочито по 8.)

На стр. 17 вели: „као што је корисна овца, тако је исто корисна и коза.“ Одма, у другој реченици испод те сам побија, кад вели: Длака је ковја оштра, те стога не вреди толико колико овча.“ (није ваљда баш за то што је оштра да не вреди колико овчар) да длаку којом је покривена овца каже како се зове, док за длаку ковју, то не каже.

На стр. 17 коза ојари по два па и по три јарета.“ (ово што ретко бива казује, а нигде не помиње, да ојари по једно) (На што му оно код све 4 прве животиње рађају се с отвореним очима, кад није говорио ништа о животињама са затвореним очима 2) На стр. 24. вели: мачка омаци по 6 а и више мачића“ (а зар се не потреви нигда мање од 6,2) „Свинче једе „свашта.“ (не једе зар и камење») На стр. 17 кокош (и петао му ту долази) има на, ногама 4 прста: три напред један остраг. (вегвели да петао има натраг још по једну остругу, коју и кокоши кад оматоре добију) стр. 24 прича о „мачки“ погрешна, је. Стр. 28 „Кокош снесе 150 јаја“ (снесе кад се добро рани и 160.) „Зими излеже 12 а лети 15 пилића.“ (не мора бити то увек толико, обично је мање. (Кокош је корисна животиња, од ње нема никакве штете,“ а кад оде у башту, те исчепрка семе, је л и онда нема штете 2) Писад вели, „да се голубови и данас употребљују за писмоноше“ (али беш ја мислим, да се сад код оваких саобраћајних срестава, веома слабо употребљују.) У опште : не где казује употребу једног дела, а другог не, негде казује време живлења а на другом месту ве ит.д. Не могу да верујем, да оваке ситне ствари не зна, већ ваљда заборавља.

Код биљака и минерала мање је нетач-

ности и недоследности, ја сам запазио ово „Шљивин род зовемо обично шљива.“ (а како још зовемо 2) „Шљиве се размножавају семеном или расадницом. Расадницом је много боље садити.“ (И сад ће варошка, деца знати више мпого о сејању и расађивању шљива 2)

„У Србији нема нигде соли, па, је с тога наши људи купују из туђих земаља., (Чудо је, да писац сме да тврди оно што незна) И овде и код биљака и минерала недоследан је! негде казује врсте (н. пр. крушка, надругом месту не, негде казује време цве-

тање код биљака негденеи т. а. ит.дД,

Види се из целе књижице, да је писац, избегавао тачан опис нарочито код животиња. Сигурно се бојао, да не падне у онаке погрешке; као писац Јестаственице за малу децу.“ Па ипак ето ја нађох оволико погрешака, можда је ко више нашао ако је хтео ову књижицу бар 2-пута да прочита. Ова књижица, ка, и ове моје примедбице, чине ми се нешто ситно. Али за, љубав оних, којима је намењена, ја изнесох ове „примедбе.“ За љубав деце велим јер бојати се; да какав уч]тељ не препоручи им ову књижицу, те би сирота деца морила се бубајући још и „вола“ па и то погрешно.

Не знам шта је писца руководило, да напише ову „Књижицу“ Ако је мислио, да задовољи потребу основ. школе, то није потревио. Јер ако и за шта а оно бар за „позн. природе“ не треба писати ни каквог учебника за осн. школу. (још нарочито за, П. раз.) Да речем, да је цељ спекулација. Не верујем, јер помоћи се са оваком малом ценом, не може а да је пронађен „камен мудрости“ и то није, јер је нешто што је се небројно пута преживало. Писад најбоље зна узрока. Најзад учинио би добро писац, да други — пут, ако још пише каквих учебника — (хтео је два пре овог.) да са мало више пажње то чини.

— Заборавио сам рећи, да је језик леп.

јкив. ј МИЛОЈЕВИЋ.