Učitelj

А

ству своме, тако да она данас броји на 70 простих тела или елемената, познатих

са њиовим млого бројним једињењима и са, својом модерном теоријом.

Као што је у бијологији учињена револудија дарвиновим делом о постанку органских фела, у минералогији Сорбијева микроструктура минерала, тако је и хемија вели Либиг учинила револуцију у цивилизованом свету, у наравима и обичајима. Она је постала елеменат образовања, еле= менат смрти и живота“. Са, новом хемијом подмладила се медецина, здравствена полиција пољодељство и целокупна индустрија. Она је учинила велики уплив на, културу. Хемија је заузела достојно место у колу природних наука, и означена је као део експерименталних наука (физика и хемија), те природне науке посташе средство изображења, и ступише у живу борбу са пређашњим правцем. Хемији имамо да благодаримо за позпавање себе, јер су про-

цеси у нашсм телу хемијски. Она нас оба- |

вештава зашто морамо да једемо и да пијемо, њу узимамо у помоћ чим нам штогод недостаје. Она нам открива тајну природе, однос биља ва животињама, и ових спрам ваздуха, и тим какви су им услови нужни за опстанак. У свези са механиком и ФИ-

зиком, она је главни чинилац индустрије. |

Она надовнађава потребе човека. Хемији се пребацује права страна што

је открила отрове, али је она показала и

дејство њиово, те се знамо сачувати. Хемија је оживила друге науке; она је учинила лрепорођај у другим природним

наукама. Упућује нас како ћемо своју до- |

мовину познати, упућује човека да он природом влада а не природа њим. Развитак човека, — развитак људства подвргнут је природним заковима, те је за то само у складу с природним наукама могуће народно образовање. Ма да је на природне науке повика и у најновије време што су нас одвеле далеко у прозу, окренуле с пута појезије, и тим разрушиле појетске сузе које су нас тако дуго тешиле, то су ипак основ сваког стварног знања. На хемију је опет повика и данас, што је показа-

ла да блистајући дијамант није ништа друго, но прљава чађ, а скупоцени бисер болесни продукат једне гадне шкољке, она је открила слабости човека, јер је показала од каквих ништавих ствари зависи његово срце, те тиме уништава сујету, су-

| јету, ту плодну клицу изопачених поли-

тичких агитација, која се може јавити само код класичара; који су обуздани гордошћу, фантазијом и луксузом богаташа, а никад у природњаку, који у тишини расматра, непромените законе природе и рачуна на ред природних појава, само реалпо знање утишава страсти, ублажује егоизам, а умерава сујету.

И најзад на хемију је повика (и европска штампа) што је пронашла експлозивне материје, али она је такође показала и дејство њиово; показала је да све појаве у природи нису ништа друго него израз једне исте силе, која се у непроменљивој количини у васијони налази изражене у свом носледњем носиоду — атому. Покавала је да сваки природни појав није ништа друго, до неки род кретања, чија се енергија не потире по свршетку његовом, већ се претвара у еквивалентну количину другог неког кретања, или механичког рада, у чему се састоји и закон одржања силе, па су и експлозивне смесе израз истих сила, те и оне више користе разбијању непроходних селадова друштва него средњевековни класицизам који се кроз толико столећа башкарио на штету развитка наука и прогреса друштвеног, стварајући само повољно земљиште за реакцију. јер се само класицисам нв реакција могу сложити, као што

· ту скоро рече један наш уважени историк.

Хемија у свези са физиком и механиком скорим ће постати господар ноорганске # органске природе, свију појава и снага у њој, када ће човечанство владати потпуно појавама, телима и њиовим снагама као својим сопственим, када ће се тек моћи потпуно видити од какве је штете класицизам био за науку у опште.

Ваљево.

В. МЛАДЕНОВИЋ, БИВ. супа.

=== == -___-___-_-_