Učitelj

Како је овебао а повише пио, спотакне се

некако па седне у сред тепсије у којој је

пита била. 7

Добро Стојадине.

" На себе добро пази

„Да ти се други не плази“.

3. Тиквењак.

Окупиле се неке жене у једноме селу, да праве тиквењак за ручак. Међу њима била нека жена „Ђида“. Ова се почне пењати на таван да нешто узме. У том се опучи озго па у сред тиквењака.

Крста :

4. Човек и жена.

Био је неки сиромах човек, који није имао доста да једе ни да пије. У вече се почне договарати са женом, како ће да украду вина од свог суседа, који је богат био. Човек рекне жени: ајде, жено, ја да узмем батину па ка" да те појурим, да те бијем, а ти бежи у његову кућу, и кукај и вичи не дајте ме људи, уби ме човек. Они кад то чују склониће те у ижини. Ту је вино, које ћеш наточити. да то понеси и једну мешину. Како су рекли, тако су и учинили. Она буде селоњена у ижини, па је вино наточила. Но, зле среће, није имала чиме да свеже мешину. Стане кукати, куда ћу грдна немам чиме да свежем. Човек њен чуо је ово, па јој рекне: „Супетицама“ (место „суперчинцима“, да се не би сетили) свежи. Учинила је и ово, па сама изађе

из ижине и оде кући. Тамо су пили и ве- |

селили се.

Милан: 5. Отац и синови.

Имао је неки човек три сина. Отад је био крадљивац. Једном поведе са собом најстаријег сина да краду, не казујући сину куда ће. Кад су били у планини, угледао је син једно дрво и рекне оцу: „ала је ово дрво за рало“. — Отац га погледа, па му

рекне: „Иди кући, ти неси за мој посао“. | Други пут поведе средњег сина не казујући |

ни њему, куда ће. Опет дођу у планину. И овај угледа једно дрво па рекне оцу: „Ала је ово дрво за грабуљиште.“ И њега, отац испрати кући. Најзад пође са најмла-

88

ђим сином. Дођу опет у планину. Тамо се син угледа у једно дрво. Отац га упита шта гледа. — „Оче! — гледам ово дрво, што је згодно за ражањ.“

„Шта ће ти ражањ синко 2“

— „Да печемо овновеР“

„де су ти овновиР“

— „Да крадемо;“

„Врло добро, синко! Ја такога и ођу.. Ти си мој прави син, кад си погодио вољу оца свога, !“

Од тога доба су непрестано крали.

Тешко оној деци, која имају овакве очеве !

Тимотије:

6. Бог је праведан.

Неки сељак пође у варош и потера волове своје да их прода. Собом поведе и свог синчића. Волове је брзо продао и узео 60 дук. Докле је се он наплаћивао са купцем гледао је један лопов, који намисли да му паре отме. — За то отиде напред и сакрије се негде крај пута, куда ће да прође онај сељак. У вече пође кући и кад је дошао близу зликовца, опали пушком тега убије. Дете јадно кад је видело да му је отац погинуо, нагло је да бега. Лопов брзо раскопча мртвога и нађе код њега само 20 п, Ове паре од продатих волова, биле су код детета. Дете бегајући и плачући дође до једне куће и тамо уђе. Исприча жени шта, је било те га ова задржи. Дала му је да вечера и метула га да са њеном децом спава. Та кућа била је онога убице. После некога доба дође лопов кући љутит. Њена „Штати је човече 2“ — Море убио сам човека, и у њега нашао само 20 п. Паре је дао детету које ми побеже. На тому жена рекне: „Кути ево га дете спава с нашом децом у соби на крају с леве стране; ајде да га закољемо, па да у ђубре закопамо“. Човек одма пристанеи почне луч да цепа Јадно дете није било заспало по је све чуло шта му се спрема. Како је било до провора, оно се дигне полако па побегне кроз прозор. Бежући дође у кметову кућу, те овоме све исприча како је било.

Лопов са женом полако уђе у собу онако

| без видела па и.не гледајући да ли је ту