Učitelj

105

наука и уметност онамо је где и бога- | лисати сви грехови људски, само треба

ство, те услед тога после проналаска |

Америке све то поче прелазити на запад, а одатле и у осталу Евпопу.

Папе и после ових догађаја бејаху ради да одрже своју врховну власт, али сви њихови трудови остадоше узалудни. Папе су свршили своју каријеру пошто су одиграли своју улогу. До тога доба не беше потребна инквизиција па да се поштује њихово достојанство, а сада ни инквизиција ни присиљавања не беху у стању да одрже папску власт и папско достојанство.

Настала је била потреба да се превине са етарим појмовима. Нејасне хришћанске догме, које су произашле услед завијеног проповедништва, хришћанских апостола и других поборника, произведоше велику распру при тумачењу истих. Ум обравованијих људи није могао бити задовољан св. писмом као неким аукторитетом и тражио је сваку згодну прилику да се ослободи тог умног притиска и да тако добије преда се хришћанске догме у онаком облику, у каквом их он може да појми.

Папе нису биле задовољне овим ослобођењем св. писма. и трудили су се свима силама да само за се задрже право тумачења хришћанских истина. Но у кодико се која идеја више забрањује у толико она има више и Фанатичнијих присталица.

Своме паду саме папе с дана на дан даваху све више услова. Њивећи раскошно а често потпомажући и саме вештине потребовали су много срестава. Полољај им је био врло згодан у оваким приликама. Христове су заслуге велике, толике, да се њима могу пара-

|

дати новаца папи, који је као неки тутор и намесник Христовог имања. Но папе заборављаху да све Христове заслуге не би биле у стању да униште само њихов грех, који навукаше на се продајом опроштајница. Остало је, дакле, грехова и иза заслуга Христових, и ови греси беху достојно награђени још на овом свету. Безобзирност папска надшла је на јак отпор многих незадовољника, који се упреше свима силама да униште ту папску разузданост, а с тим уједно и њихов велики аукторитет. Извршилац ових великих догађаја јесте реформација. Познанство класичких студија, познанство класичких језика и превод св. књига на нове језике раширило је круг читалаца, а нарочито читалаца св. књига. Овој идеји иђаше у помоћ и то, што је цесаризам био ослабљен услед других самосталних кнежева. Папе сад не имађаху јаке заштите и морадоше попустити. С напретком реформације грађански је сталеж све више напредовао, све више јачао, док није најзад у друштву с племством ограничио власт духовништва и цесаризма и положио основ конституцији. Данас већина образованих држава има, своју уставност која с времена постаје све савршенија.

У уставном монархијском животу цела маса има удела у државним питањима само не апсолутно. Разлике постоје, јер њу условљава. степен образованости и раширеност исте у маси. Степен политичке слободе иде упоредо са степеном образованости. Руке за политичку слободу јест образованост, и колико су те руке велике, толикои политичке слободе могу одржати.