Učitelj
а
или мора да угине. Спољне су прилике да- оно мора, или пропада. СОвак би се зачу-
кле јаче од органазма, и он је итра у њиним рукама. „Потребно је дакле било доказати само да се мењају спољне прилике. И фактички, оне се мењају. За органски живот на земљи довољно је било доказати да се земља мењала и мења, а за осталу васелену и да не питамо. А то је већ било доказано. Својом чувеном „Геологијом“ Лајел је доказао, да је земља од раздвоја свога од козмичке оне материје цединске, подлежала непрестаним менама и да су тим менама силе и појаве постајале разностручније и сложеније, а то је већ већи ступањ развића и савршенства. Изучивши животиње и биљке у тим менама нашло се, да су се фактички и оне мења26, и да су постајале све савршеније што су се више мењале. Тако је постао и ч0век примитиван ,. необразован, и од њега Мало по мало данашњи образован. Тако је дакле мена, развитак и усавршавање доказано у биљнога и животињскога света, и остало је само да се то види и на човеку. И ни најмање није било тешко доказати, да сеион мењао, да му се мењао и спољни изглед тела, и језик, и све творевине
његове, паи поглед на свет; веровање, зна- _
ње и обичаји. Ваљало је само доказати, да ди су те мене водиле у назадак или у напредак. А сем моралне стране, која по мало вара људе, нема ни једне друге за за коју 64 ма ко рекао да је ишла у назадак. Морална је пак страна само варала, људе, да се мене не чине у напредак но у назадак. Идеаланп примитиван човек, како га је Русо нацртао, био је морално млого савршенији но данашњи културни човек. Али заборавило се било да је то само идеалан ч0век, а да он таки у ствари нити је постојао, вити постоји. Тачнија проматрања и у Историји и у данашњици доказала. су, дасе п морална страна његова мењала као и све друге, и да се мењала у напред. Није истина дакле, да је морална страна остала иста, а још мање да је отишла на зад. По томе доказана је истина, да је и човек па и ч0вечанство у целоме подложно мени и то мени у напред. Све што неће да се мења,
| | | | | | |
дио кад бисте га запитали: може ли он зауставити да за 20 година од детета што се ономад родило не постане човекр Реците нека га мете у какав калуп; чудиће се још више, јер свак познаје силу рашћења. Питајте га да ди је — Србија за 50 година свога живота могла да остане иста. Ма колико био упоран и ма колико његова, увиђавност била ограничена рећи ће и сам: није могла остати онака иста, баш и да. је фтела: опа је мораља, да се измени. Поједини организми пропадају што не могу да се прилагоде спољним приликама које се мењају; па и Србија кал би пропала, пропала би само ако не би била способна да се прилагоди новим лариликама и да напредује. Она није пропада; зиачи да она напредује. А ставите питање: да ли данас ради свет што жоћеили што мора, велика већина ће вам одговорити: ради оно што тоће. Ту се ми варамо исто онако, као год кад приписујемо својој вољи и слободи њеној све оно што смо до сада радили ин што радимо, јер и то је морање, само у другом облику; морање изнутра, које је опет потекло од морања с поља. Отуда за дуго људи нису могли да доведу и ове појаве на законитост и узрочност, да. их подведу под меканичке законе, већ су их издвајали, и шта више, стављали сасвим на супрот онима другима споља. И науци је тек скоро испало за руком да ово изврши и да и ове појаве стави под законе меканичне. Ади се огромна већина вара у убеђењу, да она и свет цео чини све оно што „оће“ а не оно што мора, и она ће на век то веровати, јер по своме образовању мора то да. верује, јер није кадра да опази оне ситне, Фине узроке те да увиди неопходност, нужност и морање.
Имамо данас један јак пример, који нам
_ доказује, да друштвене шп народне ствари
зависе исто тако од спољних прилика, као и органске оне простије у животиња и биљака. Баш су сви противници развића и напредовања наводили за пример Кину како се она пе мења, но откако је, стоји онака кака је данас. Она јето веле, чинила сво-