Učitelj

лвци камичака 2 (по 10). — Колико је то свега 2 (120) — Колико је ђака узималор (њих 10). — Колико камичака има сваки од њих 2 (по 12). — Колико пута има по 12 (10 пута). — Колико се пута „налази по 10 камич. у 120 ЕР (10 пута). == = Како се зове 12 данара кад је у једном новцу 2 (дукат). — Колико се дуката може да направи из 120 динара 2 (10). ит. Д.

Овом приликом навикава се дете да при динарима ствара од грошева пет једнаких гомила, па да са сваке узима по један грош, а при дукатима да од динара ствара 12 једнаких гомила и да са сваке увима по један динар.

7 Априла 1386 год.

Београд.

КБ њижевтове

бемљопис краљевине Србије са жнивотописима из најновије наше историје Према наставном програму од 1884 год. да ученике [. раз. осн. школе израдио Милан (. Убавкић, наставпик. Има 16 табака мале шеснаестине. Цена 1 дин.

Из ових, довде написаних редова, види се одмах, да је писац написао ову књигу искључиво за учебник ђацима 11. разр. оси. штк. За то ћу ја ову књигу критиковати само као такву. Приликом писања

имаћу то увек на уму. У овој мојој кри- |

тици може бити, да ће неко наћи нешто што је, по његовом мишљењу, ситница. и отуда ће извести погрешан закључак, да сам ја некакав педант; с тога сам ја и казао најпре ову напомену, да ме не би нико за таког сматрао, јер то, што је за нав ситница, за ђаке ПЛ. разр. је крупница, И с тога се мора као тава критиковати. Добро је што је писац на чисто с тим, да не може бити једна иста књига, ручна књига за, учитеља и ђачки учебник, те с тога јеи написао ову књигу само за, учебник. До сад су се у књигама ове врсте обично бркала та два појма, те су писане књиге за учитеље и ђаке у једно. Треба већ знати: да ручна књига учитељева, не моде бити и ручна књига ђачка. Разлоге за ово наводити сматрам за излишно, пошто су они јасни.

Сад да видимо какав је учебник.

1. Распоред материјала изложен у овој вњизи. Чисто земљописни материјал сва»

нију апстракцију.

ког округа, распоређен је свим сталним редом : име, гранипа, планине, воде, равнице, путови, места, подела на срезове, народност, одело, занимање и обичаји.

Кад свако за што има своје за то, онда без сумње, и овај оваки распоред мора имати свог извесног узрока, из ког је он овакви ; тако н. пр: име се казује прво за то, да се зна о чему ће се говорити; после границе да се зна докле је тај округ; за тим планине сигурно за то, што њихови знаци својом величином изазивају радозналост, а усљед ње привлаче пажњу као посљедицу њену; воде описује после планина по свој прилици за то, што ће после по њима деца лако запамтити равнице, које су већином око река; но то није пикакав разлог, јер се реке могу тако помињати и после кад се предаје с равницама. Осим овог назови разлога, има још и овај: што планине дају правац рекама, но ја држим да се правац река не може одредити по планинама на тако малом земљишту, као што је један округ.) Равнице се у овој књизи онисују после вода, али напротив требало би баш равнице описивати одмах после планина, услед тога, што се при очигледном посматрању земљишта, добијају једнородне преставе само са против положеним знацима, а које

г) Може за потоке и речице. То још и може бити очигледно, а кад се пређе на целу Србију, онда долази «веровање». — Ова очигледност олакшава дол“

Уред.~