Učitelj

на васпитање, дошли смо до тог убеђења, да многи људи мислећи о домаћој дисциплини и њеном неуспеху бацају кривицу час на једне, иако су невини, или на друге и ако нису криви неуспеху. Зар мало има случајева да људи за неуспех у васпитању криве само децу, а родитеље и васпитаче остављају на миру, опстрахирајући да и они

утичу на васпитанике још колико мо-

ћно. О, колико човек пунолетан може да се заборави па да кривице своје и кривице дечијих родитеља и околине баца на невину децу! И овој ћемо деследности одговора – достојна, своме поступку. — Оваке исте прекоре чућете и у породици и у друштву. А да ли је тако ' — Познавали смо два друга, који су се интимно обходили за дуго време, један пут чусмо да су се грозно вавадили. На какве нас мисли може и мора да доведа, овакав догађај“ Ни на шта друго но да мислимо дату преовлађује себичност, бескарактерност и у опште грубост. Џа да ли се ово догађа само код људи који васпитавају, или и код других у породици, у друштву % На сваки начин свуда. И кад је тако, зар је праведно кад говоримо о поквареној деци или младежи у опште да одвајамо да људи нису томе криви. дар тиме не чинимо ми једно велико зло кад дозвољавамо и чак држимо да су људи слободни да греше према. својој деци! Родитеље окривљујемо за оно ва шта они нису криви, и децу окривљујемо за оно за шта су родитељи криви! И ми сви чим поведемо реч о васпитању испустимо одмах:

дати

нема тога ко не тежи напретку у васштању. дар је напредак у васпитању, кад отац, в0зајући се се синчићем у жељезници, а

· вор и рече оду:

из жеље да се сигурно нашали и тиме овида један камен у згради васпитања, тргне синчићу капу с главе и вели: сине, ето пропаде капа за то што вириш кров прозор, а ја ти велим: не мој. Но чекај, ја ћу свирнути и твоја, ће капа доћи теби на главу. И доиста, отац мете сину брзо капу на главу, а син ућути. Но знате ли шта је било мало доцније. Син баци капу кров просвирај нека ми опет капа дође натлаву. Или друкчији при-

мери. Зар мати не туче дете за то што

неће да остане код куће, кад она иде у шетњу; за то што неће да једе, спава, да се неправи старцем па да се не прља и т. д. Зар оваки родитељи имају симпатије према својој а камо ли према туђој деци '

Нама је свима познато да код нас нема никакве дисциплине ни у породици ни у школи која би одговарала, моралном васпитању. И оно мало дисциплине и на једном и другом месту ни чему другом невиди но само да се одржи неко васпитање које не можемо друкчије назвати него грубо и дивљачко васпитање. И овако васпитање, или боље рећи и овакве дисциплине куће и школе имају своје поборнике како међу људима нижег сталежа, који немају могућности у овоме свету да сеио томе колико толико брину, тако и међу вишим сталежима, па на жалост и међу свештеницима и учитељима и профе- | сорима. Интелигентнији поборници бране овако васпитање тиме, што ће сваки васшштаник данашњега доба ући удруштво, које је себично и срасло са свима могућим шеретлуцима, па ако је васпитаван у противноме онда сваки наш може да

васпитаник не издржи ову