Učitelj

ПО Е

ПЕКОЛИКО ПАПОМЕНА ИЗ ПРЕДАВАЊА РАЧУНА

Практичну и интелектуалну важност рачунске наставе увиђа сваки, иоле трезвенији човек. (С тога је излишно о. томе говорити. Па и тешкоћу у раду при рачунској настави, признаће сваки, а наставници понајвише и најбоље то знају. Баш с тога, што је тако тешко предавати рачун, свака, ма и мала, помоћ, која иде у прилог лакшег рада при рачуну у школи, мислим, да ће бити дочекана са добродошли= цом од сваког наставника.

Приликом присуства на испиту у неким школама , садашњим мојим премештајем „по потреби службе и без права на селидбене трошкове“ (да би ефект казне био јачи, и из држ. економије!) усљед избора _ посланика, — ја сам опазио при рачунању неке погрешке, нејасности и недостатке, које сад овом приликом оћу и мојим друговима да кажем, побудом том, да бар колико толико, потпомогнем што радионалнији рад у настави.

Тако н. пр. опазио сам да многи ђаци не знају којим ће видом рачунања задати рачун израчунати; а док се то не зна, не може се ни мислити о каквом рачунању, Јер је то баш базис у рачуну. Да се деца томе лако, и са сигурним и трајним успехом, науче треба радити овако. Ако се оће ђаци да науче какве природе, рачуне треба рачунати сабирањем, треба задати неки рачун, н. пр. овај: у једног човека има 4 дин., у другог има 5 дин. а у трећег има 7 дин. Колико имају сва тројица Кад ми не би умели да рачунамо усмено, како би могли дознати тор Морали би сабирати све те динаре на једно па избројати. Е у место сабирања баш правих динара, људи су измислили да сабирају цифре, воје означавају број динара, па излази "баш као кад би сабирали и динаре. Сад треба написати на табли пораздалеко 4 5 7. Кад би сабирали баш праве динаре, ми

и цифре првог # другог и трећег. Говорећи ово, треба нарочито ударати гласом на оно и, и додиривати поједине цифре редом. Ја сам сад казао да треба сабрати цифре првог # другог и трећег човека, али овде нигде не пише то и, а треба да се напише, само се у рачуну не пише ово и баш као оно у буввару, него се пише овако -, и и то се у рачуну чита, каже, и, али ово, као што и сами видите, није слово ш, па се тако и не зове, него се зове рачунски знак им или више. Па шта смо ми сад ра„дили са овим циФрама 4 + 5 + 72 Ми смо их сабирали. Е па за то, што се ове цифре сабирају, овај рачун зове се сабирање. Ето тако у главном треба деци дати појам о сабирању. Разуме се по себи, да треба ово овако утврдити са још неколико задатака, и дотле не прелазити на друге врсте рачунања, докле скоро сваки ђак не научи да може сваки дати рачун овако израдити. А да се дозна да ли доиста знају, треба питати често оне на месту, да, „љи је добро написао дотични ђак рачун. Ово треба чинити не само ради тога, него још и ради заједничког рада, интересовања и обраћања пажње и оних што су на ме-

_ сту, а ово олет много иде у помоћ одр-

жању дисциплине; =

При усменом сабирању требало би у овом задатку казати да ми, место да сабирамо праве динаре, сабирамо само оне бројеве, који показују колико је било динара.

Пошто се напише сваки цео рачун, пишу се на крају две положење црте, једна испод друге и читају се — јесу,

Ако се оће да покаже које задатке (рачуне) треба радити одузимањем, треба поступити овако: Задати рачун н. пр. овај; један човек имао је 18 јагњади, па је продао 6 јагњади. Колико му је остало јатњадир Кад је он продао 6 јагњади, да

би сабрали све тројице, првог ч другог | ди је он то увео — одузео ~ 6 јагњади

и трећег, па сад треба тако исто сабирати

„од оних 18, или је додаор Он је одузео 6