Učitelj

202

па ће добити за два дин. 10 гр. и кад их дода к она два гр. онда ће имати свега 12 гр. Сад може да узме (одузме) 6 гр од 18 гр. и да плати. Но ово још није очигдедно. Очигледно ће бити тек онда, кад наставник донесе новац у овим моментима и учини као што рекох. '

Да би се деца потсетила лако, и што лакше запамтила, да треба позајмити кад не може да се одузме једна циФра од друге, треба их питати: шта ради човек кад му нешто много неопходно треба а нема, илр. брашна за мешење хлеба г Трчи (не тумачи буквално) па иште на зајам. ЈЕ тако се овде ради, кад нема довољно јединица да се од њих може узети (одузети) неколико једин., трчи се у зајам код десетица, у њих има јединица доста.

"Тек кад се позајмљивање буде објаснило овако или овоме подобно, одговориће ра"чун целој оној својој задаћи, коју има да изврши. А ако се ради као што мало пре рекох, не само ш'о неће одговорити баш потпуно својој дељи, него ће бити проневерење своје цељи.

Пошто ђак изради ма који рачун (усм, или писм.), треба га позвати да сам каже шта је израчунао, а да га учитељ не пита, јер је то учитељ учинио кад му је задао рачун, и он по изради треба сам да каже шта је израчунао. Том приликом треба, га, питати и који му број (цифра) то показује; а узгред треба питати шта показују и они други бројеви. Кад се почесто понавља те

се упамти, онда је лако и са оним давањем именима појединм рачунским чикиоцима, и њиховом значају. У таком случају управо треба само још казати како се зову ти бројеви у појединим врстама рачуна.

О нули. У једној школи чуо сам да ђак каже, да 0 (нула) није ништа. То је врло велика погрешка; а да је погрешка не треба много знања ни муке, па да се то докаже. да доказ погрешке те, треба написати неки број у самој десетици, па позвати неког ђака да га прочита; по том треба избрисати 0 (нулу) па опет да прочита онај исти број, па ће видети да 0 (нула) јест нешто, а не да није ништа. Н:

пр. кад ссе напише овако: 60 — онда је шесет, а кад се избрише 0 (нула). није 60, него је 6. Нула стоји на место јединица и значи, да ту нема ни једна јединица. Разлика између броја и цифре још није појмљена код сваког наставника. Још има школа, у којима кад ђак напише какву цифру, н.пр. 4, па се упита, је л то баш број 4, добиће се одговор да јесте. За ђаке таквих учитеља цифре су шпанска села. Кад им поменеш то име чисто се пренеразе с тим питањем шта ли му је то2! Као што постоји грдна разлика између гласова и слова, тако исто постоји велика, разлика и између бројева и цифара. Слова су знаци којим се бележе гласови, а гласови су само оно, што се чује кад се дотични глас изговори. Бројеви су речи које се само. изговарају и чују, и кад се извесним усвојеним знацима изговарају, онда се ти знаци зову диФре; дакле цифре су знаци, којим се бележе поједини бројеви. Према томе кад се неку „број напише“, онда оно није написан баш број, него његов звак, који се зове циФра. · Како у одузимању од позајмљено 1 постане 0, а од позајмљене (0 остане 9, нехотице сам оставио необјашњено на оном месту где је био говоро позајмљивању у одузимању. Но кад нисам то учинио на свом месту, где је требало, учинићу га овде. То ће се најбоље показати примерима. Тако нпр. овај рачун: 114 — 68. Ту се прво каже — 8 једин, од 4 једин. не може да се одузме, мора да се позајми | десетица (означити то тачком) па да се раз мени у јединице, 1 десетица има 10 једи:. и' оне 4 јесу 14 једин., па 8 од 14 остаг 6. Сад треба одузети десетице. Имам 6 дисетица од 0 (од ни једне десетице) че може да се одузме; мора да се позами 1 стотина (означити тачком), па да се рамени у дсетице. ! стот. има 10 десе. и ова 0 (ни једна) то је опет 10; (мож се а написати то'10, избад оне 1 бив. је.) па сад 6 од 10 остаје 4. Дакле остаје вега. 46. За што се каже 6 од 0 (ви једе десет.), кад онде пише ! дес.2 Онде јебила 1 десет., а сад ту нема ни једне деет., а

се