Učitelj

212

објавити сазив скупштине, зато се и при најбољој вољи одборској није могла сазвати.

У јесен 1885 године доведоше се у Београд за учитеље многе млађе снаге. Главни Одбор користио је се овом приликом, па је позвао збор свих београдских учитеља, и упитао их: да ли је дотадања радња Главног Одбора коректна и да ли да и даље продужи своју радњу до сазива ове треће скупштине, у правцу у коме је тада радио. Збор је кавао: да је дотадања радња коректна и да треба да продужи и даље своју радњу, и он је ободрен овим гласом својих другова продужио и даље свој започети рад. У ово време падају још неке мање личне промене у одбору, и том су приликом доведене неке млађе снаге у Одбор. Али тада из небуха прекиде не само радњу одборску већ и издавање листа српскобугарски рат. |

Чим је после тога закључен српско-.

бугарски мир, Одбор је одмах отпочео свој рад. Тада је се понова попунио новодошавшим снагама, на место старих, који су дали оставке, и понова се конститупсао. Овако конституисан отпочео је свој рад с највећом енергијом око покретања листа дружинског. И благодарећи овој енергији Главног Одбора , и заузимању учитеља , може се рећи: даје дружински лист данас материјално осигуран.

Главни Одбор управљао се је до сада по „Правилима учитељског удружења“ од 1582 год. и то у онолико, у колико се она нису косила са законом о удружењима. Овој скупштини поред осталих предлога поднеће се и измена и допуна правила учитељског удружења сагласна

%

са горњим законом и још неким другим промењеним приликама.

Са каквим је се незгодама борио Гал. Одбор за ово три године, да би очувао ма и искрицу од „удружења“, те да сад после ових савладаних незгода плане у велику ватру, познато ће бити свакоме, који је иоле пратио наше политичке прилике. Он је само радио мислећи да ће све радом победити, и ласка да је цељ постигао. Сад је на вама, поштовани другови, да своју радњу наставите, те да удружење тим вашим радом добије новог полета.

Браћо! Нас овде није скупила ни сила, ни власт, ни страх, већ једино наша добра воља и љубав према школи и свом послу. Рекли смо да нам је удружење потребно и удружили смо се. Тако и треба. Удружење је наша моћ. Оно ће нас умно и морално брже подићи на ону висину, на којој треба да српски учитељи стоје. Али оно још не стоји на чврстим ногама. Оно је још некако у почетку, а богме сваки је почетак тежак. Но сталним, искреним и енергичним радом људи стварају све. Удружење је за нас саме, за школу, за наш народ и у краљевини и ван ње од толике важности, да би га требало што пре створити али је оно већ ту. На нама је данас да га изменом и допуном правила поставимо на чвршћи основ, да оно што у њему не ваља поправимо, оно што није добро те да оно може сигурније ићи својој мети.

заменимо бољим,

Нама је данас потребно и џамети и искуства п љубави за овај посао. Шта ко има оно и нек да, и дајући ту своју имаовину чини своју дужност. Радећи тако подићи ћемо сталну и чврсту зграду