Učitelj

252

ЗАПИСКИДИ 1 УЧИТЕЉСКЕ ОКУПШТИНЕ

а

ТТ. САСТАНАК

држан 4. Августа 1886. године у Београду 7) сала велике школе.

ПОЧЕТАК У 8:), ПРЕ ПОДНЕ.

ПРЕДСЕДАВАО : Филип Видаковић.

Јован Д. Јовановић. У опште, кад се го-

вори о овоме питању, треба знати све опо „што утиче на наше школе, било добро,

било рђаво.

Друкчије су друштвене околности и ути цаји на школу по варошима а друкчије по селима. Сем тога по варошима обично учитељ има по један разред, а по селима по четири до шеста и број деце није подједнак у варошима и селима и с тога је тешко постићи једнобразност наставе у свима школама у опште, па је тешко и ово питање једнобразно за све школе решити, Тако исто односно самих разреда, питање о потреби учебника различно стоји на пр. у Ји Џ р. ниже осн. шк. апсолутно су нетребви учебници поред добре читанке у којој ће бити концентрисано све оно што је важније и теже из појединих предм. и кад буде удесније у тим разредима предавано. Па и према наставним предметима, ово питање разно стоји;за неке предмете учебници су потребни а за неке не, Ова-

„учебници,“ какви данас постоје и какви су досад постојали непотребни су и у вишим разредима (11 и ЈУ пан У нуУђ осн. школе, и кад би учитељ претходно о сваком предмету држао предавање па онда кадкад, казао деци да ће о томе што им је говорио наћи нешто у тој и тој књизи, а пе да само задаје одавде довде, или да нешто у учебницима само „протумачи“ пили „објасни.“ Кад би учитељ тако и са таквим учебницима радио, онда мислим, да би учебници били од помоћи а не'од штете,

Мени се чини да ово питање стоји у свези са ручним учитељским књигама а

=

"то је врло

ове не морају бити написане онако како су писана улутства за учитеље, по ручни предмет у коме ће о сваком питању бити изнесено све оно што се има о њему да каже а да се остави учитељу да он разреди и спреми предавања. Ове ручне књиге као прибрани материјали нужне су нарочито за учитеље по селима и мањим варошима које немају својих ви јавних књижница да би се могли служити. С тога треба спремити ручне књиге учитељске у којима би био прибран сав матерајал не у виду предавања но само прибран И као грађа за предавање.

Учебници тако нсто не морају да обухвате предавања учитељева у целини, но макар у главноме и да буду дечије књиге у којима су разређена сва пвтања популарно, а никако усмено по неком нарочитом званичном тексту којих би се деца морала слепо придржавати. Може се у читавом низу књижица да децу, дечијој литератури, обрадити оно што има у програму и такве књиге да деца набаве па да их учитељи упуте на њих, о ономе што су им поверили.

Неко је приметио да је законом предвиђено да не буде тешко набављати књиге и вели се да општина, набавља књиге. Али тешко и готово никако се не врши. Онај који је био у таквим приликама знаће колико се треба бактати са благајником и председником школскога одбора, док набави сунђер и креду за школу, а кад се тако мучно добијају тако мале . ствари, онда колико се треба бактати да, се добију скупље књиге, лако је појмити. Мишљења сам, дакле, да су учебнаци у прва два раз. осн. школе непотребни, а у. осталим разредима добри учебници били би од помоћи ученицима.

Светислав Радовановић. Међу разлозима, који су пали за и против учебника, наведен је у штампаном извешћу и тај како дете кад заборави ењигу, бива кажњено