Učitelj

269

ствар да ли треба избацити књиге, а друга да ли треба избадити званичне учебнике. Дакле, мислим треба обратити пажњу на то да је предлог о званичним учебницима, као што је г. Карићев земљопис за трећи разред основних школа.

Мелентијевић. Питање о учебнипима у основним школама, у свези са реорганизацијом основних школа јесте готово једно од најважнијих питања по основну наставу јер од њега зависи целокупно образовање детета како у погледу духовном тако и у погледу моралном, како у погледу кориснога рада и занимања тако ну погледу естетичном.

Многа г,г, предговорници прелазећи ово питање, улазе у детаљности његове и кригикују га у појединостима. Међу тим мислим, да је сад претресање овога питања, само у начеду. Други предговорници ту ствар двојако узимају, па кажу ово: „кад би се најпре извршила реорганизација основних школа, ја би био против, а, иначе сам за учебнике.“ Но ја мислим да овде не треба бркати појмове, јер ће и кад би се извршило њихово преустројство, по готову то исто, само у краћем обиму да се прелави. И најзад ја претпостављам, да ће се она најдаље кроз једну деценију година,

морати да изврши. Што се тиче мене ја.

сам са свим противан да учебници сем читанке и буквара и даље остану у нашим основним школама. А сад ћу и неколеко разлога за то да наведем:

1. Поборници учебника износе, да би учебнике ваљадо и даље у школама држати, што су многи наставници још неспособни у своме раду. Ну ја мним да ће се овако такви наставници још више онеспособљавати за. рад, јер имајући пред собом сажвакан залог — готов текст у учебницима, неће се трудити, да га поново обрађује. Кад тога неби било, били би принуђени да сами разређују предмете пишући предавања, да питају своје боље другове у месту и околини. Молуда ће да се пре-

_ баци, да ће учитељи и ипаче то да чине по ја не видим никакве гаранције за 10.

Другови, не ласкајмо и не прецењујмо себе. Ја слободно смем рећи, да и данас има

·_ своро у; учитеља, који се држе старз ме| тоде срицања и предавања, и код који још

царује стари механизам.

2. Џризнати се мора, да је учитељ у школи главна чињеница, и да јој он лаје животворну силу н моћ. Џа кад је тако, какве ће користи дете имати од мртвога слова на хартији, ако учитељ не уме да их оживи живом речју својом. Ако уме књиге су излишне; ако не уме помоћи му неће, него ће га још заглупљивати.

3. Упитајмо се господо шта је то из чега се учимор без сумње: — природе 8 дру“ гштво. Свака од њих има нарочиту вредноет за васпитање. А запитајмо се сад и то што дете може научити па књиге било из природе иди друштва, па да ли то остане, као стално знањер — Ја велим ништа.

4. Дете немајући књиге боље се развија, у говору, и на тај начин може тачно и тачно да изказује своје мисли. А имајући књигу, и читајући је и нехотично упамти поједине речи и реченице, па се тако научи да туђе мисли исказује туђим речима, јер учитељ није у стању да зна учебник од речи до речи, па да каже, то тако пише и у књизи, кажи твојим речима. И онда. излази то, да дете сврши основну школу, а не уме ни најпростију реченицу својим речима да искаже.

5. Учењем из учебника забатаљује се памћење, јер кад леца имају израђене књижице, слабо ће да обраћају пажње на говор учитељев, и неће после да мисле о ономе, што је у школи предавано.

Из свега што сам до сад казао, изводим то: 1. учебници не негују памћење код деце; 2. учебници не облагорођавају срце дечије ; 8. учебници не воде децу познавању кориснога рада; 4. учесници не дају укуса н не развијају осећање детета ; 5. учебници потпомажу заборавност.

Што се тиче самих читанака слажем се с некима, што су казали, да у њима треба,