Učitelj

262

још у почетку напоменуо да треба довволити деци да питају све што иде, служи, у прилог објашњења или као. допуна нечега што је пре кавано. Осим тога казао сам да треба одговарати и на сва питања из науке и живота, које ће децу нечему корисном научити. То се тако мора радити, ако се хоће да деца све што внају, знају сигурно и јасно, и да се после у животу тим знањем могу самостално, при свима својим саморадњама користити. Ако се деци не буде све што им се предаје, јасно предавало, него ако по нешто остане онако прикривено, у некој тами, касу магли, онда ће се таком наставом стварати накарадни појмови у дечијем знању, а то не сме да буде. По сувременим појмовима о настави, таква је настава осуђена на смрт; у тој пресуди пише још

и то, да то убијство изврше — џелати

=>

да буду наставници. Ако би се дозволило да се наставом дају деци накарадни појмови, онда ће сваки доцнији у њиховом животу извршен по таким појмовима, бити као и они што су, т.ј. биће и он накарадан. Ово је логичан вакључак !|-А то ваљда нико не тражи да ко у животу наопако ради.

Дакле, кад се у начелу призна потреба и умесност оваких питања, која служе горе казаној цељи ; и кад се још призна да су ова питања упућена једино из те потребе, онда надам се да нема тога, који ће ми за овај мој рад замерити. А ако има некога са замеркама ја баш молим лепо, нека изволи

те своје контра разлоге на ово место,

т.ј. у овом листу, изнети.

Ђ. | јозић,

учитељ.

ИЗЗЕШТАЈ ГЛАВНОГ ОДБОРА УЧИТЕЉСКОГ УДРУЖЕЊА о учевницима у осн. школи ПОДНЕСЕН 111 УЧИТЕЉСКОЈ СКУПШТИНИ

(ОВРШЕТАК).

Браћо, после, пошто је се предлог овај | прочитао пред ШП-гом учитељском скупштином упуђен је Извештајном одбору на расматрање. Ево како га Извештајни одбор пропраћа :

ПРЕДЛОГ

Главног Одбора о употреби књига као учебника у основној школи.

Пошто је овај предлог један не само од важних но и од најважнијих до садањих, то Извештајни одбор мисли, да се изнесе на дневни ред и да се са вољом претресе. А Извештајни одбор још честита од своје

стране Главном Одбору, за овакав предлог,

који је пун једрих мисли и стоји на земљишту сувремене педагогике. Да је овако мишљење истинито поред разлога у предлогу побројаних, наводимо и овај: -

У нашој отаџбини била је употреба књига, у највећнм јеку до пре неколико година. И онда, када учитељи Немачке, Француске и других напредних земаља, избациваху учебнике из основних шкода — учитељство Србије и не знађаше ништа о томе да се опрости тако досаднога и неприроднога пута обучавања.

Али напредак свију грана цивилизације, као и педагошко психолошких истина, није нашу отадбину обишао. Већ је више од