Učitelj

8

ЈЕДАН МЕТОД У ВАСПИТАЊУ

3 пише К. П.

И.

контрасти

(СВРШЕТАК).

ж

(ем ових контраста постоје још и Аруги, који имају. много више важности. Ту долази изазивање престава једне врсте помоћу престава друге, са свим противне врсте. Познато је како нас велики предмет опомиње на мали, и обратно: мали на велики; како нас једна боја опомиње на другу, са свим противну ; како нас рђав дан опомиње на леп, и обратно; како нле срећни дани опомињу на неерећне, и обратно; итд. Откуда долазе ове душевне појаве '

Да уђемо у испитивање овако. Пролеће је. Ми смо у каквој лепој ливади. Око нас је свуд цвеће. Преставе долазе непрестано у дух, и дух је тада заузет само примањем престава. Ми осећамо само пријатност. Кад пак наступи рђаво време, кад у дух почну долазити преставе са свим друге врсте, онда настаје борба и та борба буди јача осећања. да време лепих дана дух је био у неку руку у расејаности, јер су у њему биле и господариле само преставе једне врсте; међу тим, сада, кад су у дух дошле и преставе друге врсте, настало је сравњивање, настала је нека борба, те тиме оно што је у пролеће било лепо постаје сада још лешне. Отуда и долави то, да су нам успомене миле и да пробуђују јака осећања. Отуда долази и то да се нешто

Контрасти су важне чињенице у васпитању и о њима се мора водити рачун.

може оценити као што треба тек онда, кад се сравни е другим нечим што му је противно. — Исто је тако и са проставама које зими примамо. Све зимње појаве, било пријатне било непријатне, много јача осећања изазивају лети него зими, Доиста, оне полажу основ за осећања онда када дејствују, али та осећања. постоју јача при успоменама. При успоменама се буди фантазија, и што год је она јача, то су јака и осећања. Кад пак појаве дејствују, тада нема фантазије, јер је све фактички око нас, и наш се дух занима престава.

Да би се ово могло разумети као што треба, ваља да се изразим да ја делим осећања срца од осећања инстиктивна, животињека. Овде није реч о инстиктивним осећањима : о богу, умору, хладноћи, топлоти ит,д. И човек и свака друга животиња осећа топлоту лети, а хладноћу зими. Овде је реч о вишим осећањима, којих код других животиња или нема или су на врло ниском степену развића.

Моћ успомена да се видети и из овога. Човек се радује своме детињству не као дете већ као човек. Двадесета, година ужива у првих 10, тридесета у првих 20, шесета у првих 30 итд. Дете се игра и игра му је слатка, али сву сласт игре осећа тек много доцније, кад се опомене. |

само тримањем