Učitelj

365

гао председничу ништа. Деца не долазе уредно, прође по 9—3 несеца и ја после тога, кад дете у школу дође, не могу због њега да се у предавања вратим. Кад дође ревизор, он тражи да свако дете зна шта се предававало. Даље често пута сам морао да враћам децу кући, што немам дрва за школу, а преседник вели: „ако ти треба а ти купи.“ (О тога сам за то, да се школски одбори укину. Осим тога ја сам противан и ревизорима. Неко ми је причео да је просветни савет једне године изабрао за ревизоре саме попове. Не знам да ли је то истина, ако је истина ја не знам шта је руководило савет да то учини, да #3бере попове, који се слабо разуму у настави и васпитању. Кад се такав ревизор пошље, ја могу да га варам како хоћу. Јелан ревизор тражио је од ђака Г-ог раз. дефиницију именице; после свршеног испита, исти је запалио цигару, прекрстио ноге и раздавао ученицима књиге. За то сам да се установе стални ревизори, који ће седети у окружној вароши и чешће обилазити

па

школе. Тај би ревизор био учитељу од користи; јер би га у ономе што не зна поучавао, и он би био најбољи надзорник над учитељем, он би био посредник између учитеља и министарства. Шта више, ја бих био за то, да шкоде купе прирез и да тим новцем рукује ревизор, који ће учитељу издавати новац за његове потребе. Ја мислим да се учитељу може поверити 20 дин. Поверава се људима и више па се не пита да ли ће они то упропастити. да учињене набавке учитељи нека саставе рачуне, и те рачуне нека поднесу окр. ревизору, а овај главној контроли, Учитељ не треба, да има додира са преседником, да овај врши над њим свој ће. За то сам да се школски одбори укину и да се установи главни надзорник. (Да се решт). Председник. Пошто је близу подне, % ову ствар не можемо да решимо, то ову седницу одлажем за после подне. Закључујем састанак. Изволите доћи после подне да продужимо дебату. Састанак је закључен у 12 сати.

Књижевност

Гајење мале деце. Марије Манасејине. Превела с руског д-р Драга „Ђочић. У Београду у Државној штампарији 1885 г. Отр. Т–Ш. и 1—190, велике осмине ХХТУ. издање Чупићеве задужбине. Цепа Р. —

(СВРШЕТАК).

Писац је противан повијању деде, јер, поред осталог: „многи лисци тврде, да је повијање поникло због лењости матере. ...“ Такође је противна колевкама, јер је „колевка права предрасуда.“ Писац напомиње љуљке, које су у употреби нарочито код сељачког света, и које су тако исто каои колевке шкодљиве. Завршује овај одељак речима : „Докле год будемо сматрали, да је суштина васпитања у извештаченим по нашању, у игрању полака, свирању у клавир и брбљању Француског језика, и док је за нас хигијена и Физиологија само празна

реч — дотле ћемо и нашу децу успављивати онако исто, као што су радили пре. две хиљаде година... . + После овога опширно говори о томе, како ће се с дететом поступати без љуљке и колевке. Доказује статистиком, да што је већа насељеност веће је и умирање. Умирање упоредо опада са напретком цивилизације. Вели, како се мало води рачуна 0 соби у коју се смешта дете. „На жалост, они који имају више соба најлепшу собу намештају, а лете смештају у какву гадну, мрачну собу“.

После овога писац доказује неопходну потребу , да матере саме доје своју децу. Између осталога о томе вели: ____. први је задатак здраве матере, да сама доји своје дете; не хранећи га својим млеком она га упропашћује. .. . ·• Ако су маторе, вели даље, који узимају дојБи-