Učitelj
78
вама видимо, да је свако местанце на кожи свезапо са многобројним и испреплетеним спонама са покретним органима. Ову сложеност ми још јасније увиђамо, кад узмемо у обзир још нека позната Факта. Ми видимо, да сличан додир ма кога места на телу: на рукама, леђима, ногама, трбуку,
| | | |
пдећима и от. Д., увек исти уплив има т.ј. |
њима се изазове у сваком случају читав низ покрета. И по томе се види, да свачи део свако и најмање местанце на нашој кожи, има извеспе своје линије, које га везују с великим бројем мишића. Па није само то. Кад ми таке исте опите, какве смо с кожом чинили, учинимо и са другим чулима добићемо исте олаке резултате. Свуда ћемо наћи, да слаб надражај изазива мањи и ограниченији покрет, а јачи на против већи и опширнији — исто оно што и код слабог и јачег додира руке видимо. То једно правило, које вреди за сва чула. Веома горак укус, јак смрад, нехармоничност гласова, дрска, сувише јака светлост — све то изазива разноврсне покрете; ногу, руку, лица, гласнога органа. Исто тако и свако чуло стоји у врдо разгранатој свези са органима, за кретање.
Али уплив чулнога надражаја није свршећ само са оним једним јаким покретом што га извесна група мишића произведе. Врло често на то се настављају још и многи други разноврсни покрети положаја један за другим. И у томе се огледа још и већа заплетеност у везама између појединих делова. Мало јачи чудни надражај може да произведе више покрета који узастопце један за другим долазе, а ово нам показује да сем оне везе између чулних органа и органа за кретање, мора бити још и друге неке — а то је веза између самих органа за кретање међу собом. После савијања руке долази испружање, а после селапања вилица отварање. То су покрети који узастопце један за другим долазе. Међу тим, кад не би било неке везе између предхол-
"_них и оних покрета, који за овима долазе
онда не би се могли узастопни покрети ни вршити. То важи за све покрете који један за другим долазе. Па тако је и са идењем и летењем, јер обадвоје је могуће само онда кад сваки предходни поврет стоји у свези са другим, који одмах после њега свакад треба да се учини. Свлоп органа за ове радње тако и јесте удешен.
(ПРОДУЖИЋЕ СЕ).
_-__ __-__--__-->- Ф 4Ф==————=—-—---—--- 7,
1
Сава Шаргић
УЧИТЕЉ У ВАЉЕВУ
Умро је.... Раставио се од овога света у коме има тако много добра и тако много зла. Али је чудна ствар!! Сава је спадао у ону групу друштвених чланова, који данас састављају свет добра, и неумитна смрт покосила, га је. Један је мањи међу добрима. Коме је год требало да види пример скромности, пример реткога поштења, пример човекољубља, пример необичне тачности у вршењу дужности, тај се могао угледати на покојног Саву.
Кад се наша војска после пловдивске револуције, мобилисала Сава је био учитељ у Београду. Пре тога био је учитељ у Лешници шабачкој и тамо је био уписат у први позив. Чим је објављена мобилизадија, војске он се ужурба. Кога је год нашао од другова и познаника питао је: да ли да иде у своју команду. Један му пријатељ рече; „Чекај док те позову. Ти не бежиш, не кријеш се, већ си на дужности !“ Али Сава веран својој дужности, одушевљен ва добро
55