Učitelj
предавање Земљописа у свези с Историјом. Како ја отом мислим, казао сам у критици на Убавкића Земљопис, која је штампана, у 25 бр. «Учитеља“ од пр. год.; па да неби два пут једно исто писао и штампао у једном истом листу (с малим размаком времена) молим читаоце нека то прочитају у 2 бр. „Учитеља“.
Ово су све по најглавније примедбе што сам имао учинити на распоред изложеног материјала у овој књизи.
П. Погрешке. Писап је стручњак у овој грани науке, с тога нема велики: погре шака; али ипак се није могао ослободити тог редовног пратиоца људских дела. Тако нпр. лисац вели (на стр. 87) да је Вујица Вулићевић убио Кара-Ђорђа; а то није истина. Кора-Ђорђа је убио Вујичин слуга. На стр. 28 вели се, да река Љубостиња „протиче источно од ман. Љубостиње“, а на стр. 27 стоји: „Љубостиња, манастир, на левој обали истонмене речице.“ Оно прво је погрешно. На стр. 99 писац вели да је село Вратарница у окр. Књажев., а оно није него је у Црноречком. У округу нишком вели писад да је у оделу бело сукно најобичније; а то није истина. Ту је само црно и сигаво сукно. У окр. шабачком вели (на стр. 57) „одело је нароАно“, а мало ниже веди „у оделу је много куповног, и како који дан све више,“ Кад се каже „одело је народно“, значи, да то одело народ прави гам од својих производа, и да је израђевина своје домаће индустрије; а кад се каже „у оделу је много куповнога“, онда једно мора да није истинито. Овде је писац учинио погрешку и недоследност. У колико је мени познато, чини ми се, да је у шабачком окр. одело већином куповно.
Сматрам да је погрешчо делити границу на природну и неприродну. Мени није познато да има где год и неприродних граница, јер оне обично иду планинама, рекама, венцима планинским, долинама, бреговима итд., а то су све природне ствари.
Писад веди да је Ђуша погинуо мучки, а г. Милићевић у Кнежевини Србији не вели тако, но вели да га је убио турски
73
"стражар пошто није хте) да се врати на-
траг, а то је јавно убиство.
Погрешка је и оно што писац вели (на стр. 129) да је Ниш отет од Турака после тронедељне опсаде, јер она није трајала, толико. Не може се рећи да јеона војска опсела Ниш, која је била 3-4 сата далеко од Ниша на нашој старој граници; а она пав друга војска дошла, код Ниша, тек после половине Децембра, а бој на Нишу одпочет је на божић.
Није истина да Нишаза тече кроз белу Паланку, као што писац вели на стр. 141, него она тече поред Паланке,
Најчудноватија је она погрешка коју је писац учинио рекавши (на стр. 163) да је у Србији 1 и П позив војске подпуно наоружан и спреман сваког тренутка за бој !! дар писац не зна да нам Ги П позив нема код себе никаквог оружја»! Па зар писац не зна и то, да је све наше оружје смештено у магацинег! Чисто не могу да верујем да он ово није знао !!
Тако исто је погрешио писац и што је рекао да сваки Србин мора остати 2 год. у стајаћој војсци. Зар писац незна да се код нас служба у сталном кадру дели на 3 рока: 2 год. 5 мес. и 1 мес.2!
Изгледа, као да је писац с овим двема
"погрешкама хтео као да зада неком страх,
и да се малко пропарадира !|
Говорећи о величини Србвје, упоређује је са окрузима топличким и смедеревским. Са топличким упоређује за то што је највећи, а то је опровргао, говорећи о ужич. овругу. На страни 131 вели: „Овај округ (топл.) по своме облику личи на ужички, а по величини већи је од свих осталих осем овога!“ И то је осетна погрешка.
Ово су понајглавније погрешке у овој Књизи; осим ових има још мало.
Ш. Излишности. Ова је књига пуна којекаквих излишних ствари, које заузимају знатан (велики) део књиге. Њих има тако много да их не могу спомињати све поименце, јер би ме то далеко одвело, него ћу само напоменути оно о оделу, о говору, и оно помињање једних истих производа код