Učitelj

сто. — Висак показује, у овом случају, да, тежиште пада такође у ослонац, а то је

у овај четвороугао — што је ограничен

линијама повученим од једне ножице до лруге.

Ако наместимо какав терет на једном крају ове цигле, тиме ћемо и тежиште преместити. — Оно више неће бити у средини него ће бити ближе тежој страни. Ево, да, метнем овај повећи камен овде, при крају. — Цигла се претури.... Очевидно је и овде тежиште пало изван ослонца, т. ј. изван четвороугла, што смо га овде обележили.

Као што видите, тело може бити подупрто у једној тачци, или у више тачака „или у једној површини. Кад је неко тело подупрто у више тачака или у једној површини, тада се обичније каже, да такво тело стоји. А тела, која стоје, могу бити у чвршћој или лабавијој равнотежи, и то се зове њихова постојаност, Али у сваком случају тежиште мора падати у ослонац, ако се хоће, да тело буде подупрто.

Закон. Из досадашњих огледа, научили смо овај заков ! Подупрто тело остаће дотле у равнотежи, докле год тежиште пади у ослонац. Ако тежиште пада изван ослонца, тело ће пасти. (Ово да понове више њих).

Извадите ваше прибелешке, и нацртајте неко тело, н. пр. ову циглу и овај ваљак, у разном положају, и означите тежиште и ослонац, и повуците падну линију од тежишта ко ослонцу, овако као што сам ја

на табли нацотао. Испод цртежа напишите онај мало пре исказани закон.

Сад ваља навести неколико примера из живота и водити о њима разговор, да се боље запамти исказани закон, као: да што се лако скотрља кугла или лопта са врло мало нагнуте површинер — У Пизи, а то је једна варош у Италији, има једна кула, што стоји косо (нацртати на табли). По коме се закону она држи те не падне» Окрени леђа дувару и прилепи се право уз дувар, па пробај, да се што више савијеш напред ! — За што у мало не паде» —

Окрени десну страну свог тела. дувару и придепи се право уз дувар, опружи леву ногу, дижи је сад у вис!.. За што не може

На коју се страну нагињемо, кад идемо виз брдо а носимо какав терет пред нама —

Када се натињемо десво а када левор —

За што човек није тако сигуран, кад стоји на једној нози као кад стоји на обег —

За што лакше падају високи, нагнути предмети, наго ниски што стоје правор —

Ив. Батав.

_ вашљодис КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ : ЗА ПГ РАЗРЕД ОСЕ. ШКОЛЕ |

написао В. Карић, ПРОФЕСОР

име

(ПРОДУЖЕЊЕ).

М Нејавности. Од како је педагошка група науке добила своје право место међу наукама, позната је аксиома да деци треба казивати, тако рећи, све њиховим језиком;

треба им казивати тако, како ће најлакше“

резумети оно о чему им сеговори. Све што се пише или говори, деци, мора бити тако јасно, да се никако друкче не може причати, него онако, како је написано или кавано; ништа не сме бити двосмислено, на шта би се могло дати два или више од-

говора. Ко је год нешто потеже казивао деци својој или туђој, могао је се уверити да је то заиста тежак посао, и да ту треба доста вештине у показивању. У томе се баш и састоји највећа одликујућа особина писаца. дечије литературе, да су вешти у популарисању науке. У колико писац овог Земљописа има тог дара, видеће се из овог што сљедује.

Међу нејасне речи и реченице, по мом мишљењу, спадају ове: природна и непри-

да а ИН

ја