Učitelj

наше читаоце интересовати, што ћемо им овом приликом једну новост односно Дечијих Забавишта саопштити.

У Србији до сада није било никаквих Дечијих дабавишта, као штоће без сумње, сваком читаолу бити познато. Али изгледи су'сви ту, да ћемо кроз кратко време доб!ти и ту важну васпитну установу. Јер, као што сигурно знамо, један наш државни питомац (П. Марковић) изучио је Дечија Забавишта и теоријски и практички у једноме семинару за ту струку, који је у целој Европи познат као најбољи. Практички рад он је изучавао у самим Дечијим Забавиштима, која су у свези с тим семинаром. И сад, као што ових дана накнадно дознајемо, исти тај плтомац ради на делу „Дечија Забавишта“ у коме ће бити изнешена цела теорија и пракса „Дечијих За бавишта» , По свој прилици први део овога валкнога и за нас новога дела изаћи ће још ове године.

Колико се радујумо што је тиме већ учињен најважнији корак за отварање Дечпијих Забавишта код нас, толико нам је исто мило и рад тога, што смо уверени деће од тога имати велике користи и наша основна школа. И ако још нисмо познати "са садржином самога рукописа, опет можемо насвгурно још и сада казати, да ће наш учитељ у томе делу о Дечијим Забавиштима наћи башоне поуке и оног материјала, који му је за практички рад неизоставно нужан. Јер Дечије Забавиште није никаква школа у којој се учи само говорити, и у којој се само мозак или један део његов развија , него то је установа у којој се цео човек развија, у којој се упоредо усавршавају све снаге и способности детиње ; у којој најпре долази ствар па уз њу реч; у којој с говором иде и рад ина, послетку установа једина, у којој је начело праве природне постушности са свим до краја изведено у потпуној доследности. А то су све моменти од пресудне важности за успешну наставу у свакој школи, па и у нашој осн. Баш наша настава од ових недостатака највише и трпи Н,Р.П.

Најповле у — шегрте! За г. г. учитеље, чији свршени ученици иду на занат, биће не од малог интереса следећи истинити случај у Нишу.

Дође ономад једном угдедном шлосеру човек са молбом да буде шегрт. Шта си до сад радиор Па продавао сам, тако, суво месо и од добити живио. Видим да се тако више не може, на послетку сам наумио да научим занат и изабрао сам овај. Лепо, одговори шлосер, али бити шегрт није лака ствар. Шта ћеш ти да чиниш ако калфа

_ опали шамарр Ја ћу трпети. Али ти треба,

да дођеш рано и све послове да радиш, као и др. деца шегрти. Радићу само да занат научим. Но ја ревне мајстор не дајем ни стан, ни храну: имаш 3 гроша на дан, за све. Па биће ми доста; и кад сам ситнице продавао нисам више зарађивао. Имам своју кућу а и жена ће што зарадити .... Шта! Ти си и жењенр Јесте, одговори шегрт од двадесет и пет година... Пошто је на све пристао, ево га сад где врло савесно носи ново бреме, — које је и он и многи и многи његови другови, који се не могу овако да реше — могли у детињству млого лакше носити. Место да је већ мајстор, а он мора да почиње са шегртлуком. Писац ових редова неће џропустити, ако му буде могуће да о судби овог шегрта крајње достави, ако се буде одржао на новом свом изабраном позиву. Колико ли деце пропадне што или неће; или несме, или их нема ко да упути да себи стално занимање изберу. Колико ли се несретника, кесароша и др. доцнијих кандидата за робију васпита, поред пекарсве корае, дувајући весело у своју свирку — да му после што црње падне скора будућност једног безкућника.,... о

Како ее држи креда. Мали ђаци наро-

„чито врло погрешно држе креду кад пишу

по великој табли. Тај им се недостатак често пренесе и у више разреде, а неизбежна, је последица везаност и скоро непомичност при писању. Кад на име деца пишу на малој каменој таблици она ослоне руку и прстима