Učitelj

|5

137

дете налази, па тако поступно и временом доћи до свега онога што је најнужније и потребно свакоме човеку да зна, па да може као што треба живети.

Поред здравља, поштења и знања, потре-

бан је свакоме човеку и хористан рад.

Без рада нема ничега. Ко хоће да ЖИВИ,

мора мање, више радити. Рад управо и сачињава живот. Без рада не може се опстати. Јер без рада не може бити ни здра-

вља; ни поштења, ни знања, ни уживања. -

„Ко ради не боји се глади, а ко не ради пати од глади“, веле народне пословице. У осталом и сама је природа одредила човеку да ради. Овде треба разумети рад у најширем смислу речи. Ко умерено и као што треба ради, он је и здравији и задовољнији, но оне лењштине, што ништа не раде, већ само гледе на туђу готовину. Здравље, срећа и напредак могу се стећи само сопственим знојем свога рада. И корисноме раду треба децу још из малена навикавати. Родитељи треба да своју децу још из малена упућују, да сама раде све оне ситније дечије послове; да сама. донесу и оставе своје ствари; да их „сама уреде; да су им све ствари чисте, у реду

и свака на свом месту. Тако истом њихове

играчке. Не допустити им да иду прљава, неумивена, неочешљана, необучена итд. Навикнути их да сама врше све послове, који су им нужни ради њихове уредности. Тражити од њих да у чему год могу послушају своје родитеље. Истина, све ово није рад строго узевши, али се њиме много утиче на то, да се дете спреми ја користан рад, који је свакоме неопходан.

На послетку, напоменуо сам, да у деце

| треба будити и развијати осећања љфаоте.

Сваки човењ воли, да посматра оно што

је лепо, а не води оно што је ружно. Истина у овоме нема још неког сталног правила, које би могло да важи за све особе. Јер чешће пута некоме је нешто лепо, што је Аругоме ружно; неко се по његовом мишљењу и осећању улепшава, а по другом је мишљењу и осећању то улепшавање : право ружење и онакарађивање. Овога има, нарочито код нашег женског света. Дакле, оно што је добро, племенито и лепо изазива у човеку нека пријатна осећања, која, га чине задовољним. Напротив, оно што је ружно и рђаво изазива у човеку непријатна осећања, која га чине незадовољним. Образован и васпитан човек друкчије осећа кад гледа какву очиту неправду, а друкчије кад посматра, како се правда неумитно свуд примењује. Такав човек друкчије осећа кад посматра какво патриотско, а друкчије кад посматра какво непатриотско дело итд. И децу треба навикавати још из мадена, да праве разлику између ових осећања.

Треба их навикавати, да још из малена са осећањем воле све оно, што је добро, племенито и лепо. Греба још из малена будити и развијати у деце осећања правде љубави, доброте итд.

Овде је згодно место, да напоменем, како треба увек разликовати праву, истинску природну лепоту од лажне, вештачке лепоте. Има особа које тежећи за лепотом чешће се пута прекомерним вештачењем онакараде и осакате. Добро-би било кад би те особе у овоме биле што штедљивије и уздржљивије. Јер као што је познато природа се грозно свакоме за сваки некоректан поступак свети, па и њима онакарађујући и сакатећи им лице и друге делове тела.

(СВРШИЋЕ СЕ).