Učitelj

155

којима. смо напред говорили постају и одржавају се помоћу живца и ове две централне масе: мозга и кичмене мождине.

Као што смо већ напоменули, ови се центри састоје у главноме из истог материјала, из кога су и живчана влакна састављена. Али и пак у њиховом саставу има још и једна друга материја која друкче и изгледа: као пепељасто сива маса. Кад се мозак или кичмена мождина — било од човека или које више животиње — ма на коме месту пресече, онда се види-са свим јасно ова маса, а и раздика између њен оне друге, сребрнасто беле. И баш због тога што се та разлика лако примећује, ми смо у стању да испитамо и да видимо: како су та два саставна дела мозга и кичмене мождине распоређени, и у каквом се међусобном односу налазе. На човечијем мозгу и на мозгу од виших животиња налазимо да је горња површина мозга на неки 0с0бити начип удешена, јер је састављена, из самих избрежава и бразди, које ми зовемо вијуге, и које се у разним правцима пружају. Ова извијугана површина састоји се из једног танког слоја оне пепељасте материје, који је свуда једнаке дебљине. Међу тим унутрашња маса (остали делови) мозга састоји се већином само из оне беле материје, из Које су и живци састављени.

Особине обадва ова саставна дела, врло су добро испитана, тако, да се.данас готово потпуно познаје њихов значај.

Са микроскопом се види, да се бела маса — из које су живци ва свим, а центри већином састављени — састоји из влакана или врло танких кончића. Сваки живац, кога је у опште могуће приметити, састављен је из једног снопића овако танких кончића или влакана. Она пепељаста, сива маса јесте смеса ових кончића са једном особитом врстом малих тела, која се зову нервне (живчане) или ганглијске ћелије а то су веома мала, чврста, округла, крушкаста или неправилна тела, са једним продужењем, које их држи у свези са нервним влакнама. Обадва ова елемента влакна, и ћелије — образују заједно са мембраном, којим су обамотани, са крвним су-

· довима и такозваним

снопастим ткањем нервни (живчани) систем, и то како центре

нервнога система, тако и гране, које се из ових на све стране по телу пружају.

Прва веома значајна особина оба ова нервна, елемента јесте њихова величина обадва ву необично мали. Велика маса нервне супстанце. то је агрегат од врло много веома малих кончића и ћелија, Кончићи (влакна) су дебели -=70 до Пн део од цола а просечно једно на друго 005 део цола. Ми разликујемо две врсте кончића или влакана: најважније зовемо „бели“ или „цилиндрични“, који су састављени из 1) једног спољнег обамотача, 2) једног унутрашњег слоја, из масне малерије, мождани слој и 8) једног централног влакна, које се не састоји из масне материје, него из беланчевине (садржи гушика). Ово централно влакно, које се назива „дилиндрична 06с0вина,“ јесте право седиште, носилац, оне радње коју нерви врше, и на обадва је нервна краја ово унутрашње влакно голо, без обамотача његова дебљина није већа, од ту Дела од цола.

Ћелије или ганглијске ћелије веома су различног облика : округле, овадне, крушчасте, пуноглавачасте и звездасте. Оне су састављене из меке масе, са једним екцентричним округластим малим тедом или зрнастом. у коме се налази једна или више малих звездица, око којих се налазе мала зрнца која су често обојена. Пречник ових ћелија износи -+- До у део цола. Премдаје број оваких ћелија — због мање количине оне сиве у сравњењу са белом ма• теријом и због тога, што им је пречник већи — у попречном пресеку мањи него број кончића, ипак се оне налазе у много већој количини него нервни кончићи; а то је с тога, што оне стоје у три димензије, а нерви само у две. Но опет зато њих нема

толико колико извови целокупан број свију нервних веза.

Олика прза показује нам ћелије у њиним равличним главним облицима.)

5 Није готова. Чим буде готова оштампаће се

са осталим трима сликама. Уред,