Učitelj

решио да се обеси. Спремио беше уже, закачио га за греду таванску, попео се беше на клупицу и решаваше се да се обеси. На то је отад дотрчао к њему и молио га да дође кући и сина да му спасе. Учитељ је то и учинио и ђак му је признао, да је хтео од стида што је постао крадљивац да се обеси. Ја сам га, вели, саветима и благим речима ублажно, а по том сам нашао писмо у коме стајаше : за непослушност спроћу учптеља тоћу да се обесим. Овакове осетљивости ретко да има код варошке деце.

У Београду је нашао са свим друкчије. Овде деца долазе неумивена тако често, да их је морао сам умивати. 0 недоласку у школу наводи као узрок сиротињу и неуредност родитељску. Закључује свој говор тиме, да је дете у Београду као биљка, која веруга кроз камење, те не може никада да буде онаква, каква треба да је, докле у селу расте слободно по својим природним законима.

4. Обрадовић. Сматра да, је ово питање врло важно, па тражи да се избере ужи одбор, који би то питање потање разрадио, па тако разрађено изнео већу на претрес. Односно рђавог васпитања истраживао је и сам узроке а и срества за поправку. Услед тога проучио је ноколико педагошких дела, па је нашао разлике и код појединих педагога односно васпитних срестава. Доводећи све то у свезу са својим искуством, дошао је до ових резолуција : љубав према деци; правилно разређивање деце по разредима; настојавање да се

И

19

наставни материјал скрати; даље, да се наредбе тачно врше а родитељи строго казне; одвојити децу дошљаке од остале деце и употребити телесну казну са обавезама.

Петар Никетић. Вели да је тема опширна, али даћемо је ипак моћи свршити, ако само будемо вољни и искрени. Слаже се са преговорницима да постоји разлика, између сеоске и варошке деце. У своме говору додиривао је многе узроке лошег васпитања. Тако наводи да се многа мања деца кваре долазећи у додир са већом децом. Дисциплинска су правила постављена и против нечистоће и против других неуредности, али су сва та правила, слаба и ми смо сви приморани да се служимо строжијим мерама. Нарочито напомиње, да сам закон није довољно пажње обратио на морално васпитање. Он тражи строжије казне за ученике основних школа.

Коста Петровић. Вели. да учитељ не може утицати у погледу васпитања кућевног. Он је зато да деца буду непрестано под надзором учитељевим, па и за време одмора између часова, и да за то време пали што прича занимљиво, или да се деца, занимају неким ручним радовима, као прављењем геометријских Фигура од уме или артије, а у оним школама где има пространо двориште или баштица, да се деца пуштају на одмор, али увек да буду под надзором свога учитеља. Наводи да се за оно четврт сахата одмора што имају деда између часова више зла у погледу васпитања учини, но што се добро уради за

дечије здравље. (СВРШШЋЕ СЕ)

МОМ ЈЕДНА РЕЧОВИШИМ 00808НИМ ШКОЛАМА

(КАО пРИЛОГ ЗА РЕОРГАНИЗАЦИЈУ осн. ШКОЛА)

Јов. Д. Јовановића, учитеља.

Под насловом: „Требају ли нам више расправљао је питање ј4 0 вишФм основним школама мој друг Ђ.

основне школе р“

С. Којић, учитељ у 4. броју „Учитеља“ од ове године. ; Пошто је ово питање веома важно, на-