Učitelj

274

ПРЕД ЧЕТВРТУ УЧИТЕЉСКУ СКУПШТИНУ

Као што се види из решења Главног

Одбора, које на челу листа стоји, че-

тврта учитељска скупштина састаће се 9. Августа ове године у Београду. о тој учитељској скупштини намерни смо да проговоримо неколико речи.

__ Учитељи у краљевини Србији пре неколико година осетили су потребу удруживања у цељи узајамног потпо_ магања, обавештавања и усавршавања, пасу основали „Учитељско удружење“ и покренули лист „Учитељ.“ Удружење то са листом својим живели су до сада, а ми му од срца желимо да никад и не угине. А како је живело до сад! — Како кад, али у главноме ишло се напред. Истина, има људи који замерају Удружењу или листу ово или оно, али их ипак потпомању; има их опет који праве Удружењу и његовом листу тако крупне замерке, да чак не налазе за нужно да буду чланови тога Удружења и да примају лист његов; а има их доста, воји не налазе махне Удруњењу ни листу, али слежу раменима и веле: па добро је, није рђаво, али не знам ово, не знам оно,... и нису чланови Удружења нити претплатници његовог органа, ни сами не знајући ва што. Које због овога или онога, тек

од 1200 учитеља и учитељица ни тре-

ћина њих нису чланови. Од куда је то и зашто је тако Фа што бар половина нису чланови, а да не речемо (што би с правом могли рећи) за што нису сви чланови“ Да ли за то, што ово Удружење не пружа никакве користи члановима својим, школи и др-

жави својој; да ли за то што корист није крупна и видљива; да ди за то што је скупо, тешко или незгодно бити члан тога Удружења; или је свему томе крив какав немар! Шта је узрок овоме: да ли једно, друго, или треће или је од свега по нешто, то ми овде нећемо да расправљамо. Нешто јесте и то нешто , није баш за похвалу.

Кате се: „Удружење је снага“, 5 да је дошста тако, имамо тма божија, примера. Та данас се не би ни могло живети у овоме свету да нема здружености и узајамног потпомагања у савдађивању ових тешкоћа, које човек има у животу своме. Па ипак ту здружоност слабо ко поштује и цени. онако и онолико, колико она потпуно заслужује. Узмите примера ради само наше задруге. Некада су оне биле велике, било их је свуда и биле су снага; сад готово савршено пропадају и пропашће и ако свак види очите користи од њих. Тако има и других ствари, којима се признаје да су корисне и потребне, ша их опет слабо ко цени правом ценом и потпомаже онолико колико треба. Тако је нешто и с учитељским удружењем. Ми нећемо да ласкамо Учитељском удружењу да је оно учинило бог зна шта, али тврдимо да је учинило бар нешто само, и да може учинити много, много вилие. Оно није нашло онаког одзива, каквог је требало да нађе, оно је имало и доста сметња у своме раду, па је опет ишло полако напред и користило је учитељима, школи и држави колико је могло. Удружење