Učitelj

302

накупило. Наводи како и саме казнене школе не помажу баш у оној мери како се мисли. Узима за пример хамбуршку казнену школу.

Б. Недић. Вели, да је могуће ићи дечијој кући,

Стеван Зарић. Прича, како је писао једном ђачком родитељу, да му он дође, да се споразумеју односно његовог детета. Овај му, вели, није хтео доћи. Даље прича, како му је једна жена у истом смислу долазила, Но вели у место споразума, било је свађе,

К. Петровић. Не слаже се са Благојем Недићем: ако хоћемо и оне резолуције које смо на прошлом састанку донели да, потпуно остваримо и извршујемо, онда треба да се бавимо у школи до 12 сати. Вели како је тражио од неких родатеља, написмено, да му јаве како се њихово дете понаша, па су му неки одтоворили, а а неки нису. -

Председник. Вели да је ипак то могуће постићи. Затим ставља на гласање тачку

3. Ако кућа не потаомаже онда учитељ треба да се обрати преко власти, (одобравање). Даље, остале тачке редом:

4. Да деца таква буду увек уз учитеља за онај чет. сатата.

5. Да се тажва деца имају јавити цедуљом кући. (Прима се).

6. Да се таква деца по могућности сваки дан испитују. Те деце, треба прописе и задатке прегледати тачно. (Прима, се).

7. Ако је такво дете по закону преста-= рело за шкољу, предложити преко већа министру да се отпусти. (Прима се).

Најзад спомиње председник и још ово:

Ако дете није по закону престарело, онда. може ли се оно тетератиг Одмах напомиње, да пре тога ваља да су сва средства употребљена да се оно поправи, па се ипак није поправило.

По овом питању било је разних мњења, али је ипак усвојено да се такво питање одложи за други пут.

Председник. Пита управитеље: како се врше оне одлуке прошлог учит. већа 2

Управитељи одговарају да се врше уредно и да се у том погледу осећа 60љитак односно васпитања.

( овим је састанак овај закључен у 6 сах у вече. - Председник,

Д р Ник. Ј. Петровић.

Бележници :

Сава Шаргић, К. Петровић, Н. Р. Поповић.

ИУ о раб с“ Е> „31 <> од А. рЕнА

· ПРЕВЕО Метар Марковић

(ПРОДУЖЕЊЕ).

О физичким приликама неевеснога стања, које је противност духовној будноћи, може се двојако мислити, и то овако: може се сматрати да је цела нервна маса потпуно мирна кад је човек несвесан, као што би ве могло мислити да је при спавању; или се нервна маса, истина, још и у несвесном стању креће, али јој је тај покрет равномеран, сталан и непромењлив. да обадва, ова мишљеља могу се навести разлози и аналогије; јер, ако је утисак непрестано

једнак, непромењлив, нема свести о њему а ако је нервна система у миру, опет не може бити свести, пошто свест постаје тек услед извесног покрета и промена у нервима и нервним центрима. Међу тим, од решења које је од ова два мишљења тачније, зависи и то, шта ћемо ми узети као први физички за целокупну свест. Што се тиче првога мишљења, изгледа, са свим природно да сматрамо, да нерви прелазе из једног стања потпуне мирноће

на а а са А