Učitelj

само теорију без практике, од прилике исто је тако као: предавати теорију писања, а не показивати како се пише и не тражити да се онај, који се учи писати, вежба у писању. Педагошко правило, које важи код свих експерименталних и тако званих — „употребних“ и применљивих пракчичних наука, важи потпуно и за пољопривредну науку, јер је и она — наука скроз експериментална, а и употребна у најоштријем смислу речи.

Из овога изводимо закључак: предавање пољопривреде у нашој основној школи мора се састојати из теориског и практичног; само теоријско без практичног непрпродно је, н не може имати успеха. Ученици ће опет нешто учити, што неће умети да примене у грађансвом животу, чиме се, накратко, не могу користити. А Хоће ли онда бити какве вајде од наше напредније осн. школе # —

Ми смо рекли, — да је пољопривредно предавање унето у нашу основ. школу и из дидактичних и васпитних обзира. Хоће ли, онда, наша, основна школа моћи да реши и тај задатак, кад ученик не види и не такне се оне ствари, која треба да му служи за увор; или кад огледом и радњом не добије уверење у корист рада • — Сврха се дакле никако не да постићи; по томе, и с педагошког гледишта, теориско предавање пољопривреде мора бити у вези с практичним,

На кратко: без пољопривредне практике у основној школи, пољопривреда, као предмет излишна је; а с овим као да су непотребне и саме више основ. школе, јер за успех свој имале би ове у главноме да благодаре предавању по-

љоприореде. И због тога, што се више основне школе заводе без пољопривредне практике, може се и објаснити оно неповерење и сумња, која се износи и из учитељских кругова према изгледу на успех виших основних школа; те би се канда једногласно решило: да

"виших основних школа не буде. С по-

љопривредном практиком и продужне школе имале би већег значаја, него Ла Сад.

Пољопривредна практика дели се на: гледање (огледе, проматрања) и рад (вежбање). У пољопривредним школама место ових је у различним збиркама и лабораторијума, на школском добру, евекурзијама и др. Г. Петровић и остали, који деле његово мишљење, ради би, да уз сваку основну школу, поред „нешто мало збирака“ буде „земљиште“, на коме би се ученици вежбали у радовима, који долазе у свима пољопривредним гранама; које би било уређено на основи угледних радова (по немачким Мизбтушћаећа), те да буде место за поуку околним пољопривредни цима, у бољим и савршенијим радовима.

да то је вишу основну школу г. Петровић назвао: „угледна (пољопривредна) школа,“ ") —

Овако би могло а и требало бити, кад би наша виша основна школа имала задатак стручни — пољопривредни; али, кад оне имају много шири задатав, за постижење кога пољопривреда је само. једно нужно средство, у неколико важније од осталих, који су као предмети предавања у тим школама, онда, по нашем схватању, за пољопривредну практику у вишој осн. школи потребно

1) «Тежак» за 1854 г., ар. 2, стр.74 и 65. 4: