Učitelj

Никола Стојановић, који тражи да се Словенски језик избаци из наставних предмета основне школе барем у источним крајевима Србије, наводећи у своме подужем говору, да је у тим крајевима велика тешкоћа и са учењем Орпскога језика, који је тамо такође као и Оловенски, нов језик. Нама је цељ да у тим крајевима Орпски језик утемељимо, што је сада са свим могуће пошто је школа обавезна и пошто млади људи из школе долазе у војску. да то је мишљења: ако се не може избацити из свију школа, онда да то вреди бар за источне крајеве. |

Сава Шаргић мисли да би с обзиром на стварне предмете, од којих настава, има велике користи, Оловенски језик требало са свим избацити из основне школе, пошто настава од њега нема никакве користи. Драгутин Топљица је истог мњења, кога, и предговорник, стим, да Словенски треба свакојако избацити из ниже осн. школе.

Петар Димић је за то: да се избаци само из ниже основне школе а да остане у вишој. |

Лаза Обрадовић вели: Пратећи ток дебате у Просвет, савету, кад је састављан наставни план и програм из појединих предмета, зна, да је неки део чланова, Просв. савета био за то, да се Словенски језик избаци из основне школе; но већи је део био противан томе. Пошто је осн. школа, школа општег образовања, то је и он мишљења да се Оловенски језик, као рад проширења стварних предмета — изостави; но ипак би волео, да остане бар толико, да деца науче читати.

Сава Атанацковић доказује, да ђак не ће много издангубити, ако учи словенски, а знање тога језика треба ће му у животу.

Петар Никетић каже, да се словенски језик може изоставити само у веким крајевима, а са свим никако, јер је и просветни савет имао пуно разлога, са којих је оставио словенски у осн. школи, па се боји, да неће ни сада одобрити да се са свим изостави.

и

Никоља Мусулин вели: кад људи нешто раде, они раде по лотреби, па и овде треба, најпре бити на чисто с' тим : је ли потреба, да остане словенски језик у основној школи или нијер На то питање он одговара с тим, што веди да ми немамо никакве потребе за изучавање словен. језика, но то чиним једино ради успомене на словенство. У програму се напротив од нас учитеља захтева, да ми радимо са децом оно, што богослови не раде тј. да се преводи са словенског на српски и обратно. Мњења је да се избаци словенски из основне школе.

Сава Танацковића вели: пошто су сва деца, која се у школама уче синови једне државе, а родитељи њихови плаћају подједнако данак, то треба у свима крајевима, да се учи словенски, а не између Срба у Орбији правити разлике.

Мита Миловановић вели: да није за

то, да се Словенски језик са свим избаци.

Сваки језик има свој постанак па и наш. Ако хоћемо који народ да убијемо, треба, да му узмемо језик. Ми смо пореклом Словени, и с тога је мишљења да у основној школи остане словен, читање, а превођење нека се учи у вишим школама.

Никола Стојановић каже: према наставном програму у женској школи не учи се словенски језик, а и женска су деца наша — српска — , па према томе нема иста примедба г. Атанацковића, већ би слов. језик требало избацити и из мушке основне школе. Даље веди: да је он био д год. учитељ у источним крајевима Србије и уверио се како у тим крајевима, због наше немарности много губимо у тим крајевима треба предузети у многом са свим друге мере. Међу осталима налази да би требало словео. језик из школа у источним крајевима избацита, а већу пажњу српском језику поклонити, а и према програму у старој се буквици учи исто оно што и у слов. језику. Орбин је Србин а не Словенин. Према, томе он је мнења: ако словенски није могуће избацити из свију школа, оно нека се бар учини нека подела у томе.