Učitelj

може. И онда неће тако лако да се за60равља. Е

Још бих желео, да ђацима школа и учење не изгледа некако као кулук, нешто на морање, но да што више заволе школу и наставу, заводе рад и учење, како би га се чак и доцније у животу сећали с

_пријатношћу и гледала да га. наставе и продуже. У своме свакодневном тешком умном послу наставници се и не сећају, да једна семка бачена сада, у зЗгодним приликима, на згодно земљиште, може уродити доцније силним радом и разграпати се у горостасан грм. Без љубави нечему нема ништа,

Наставници, најпосле, мало пазе на своје здравље и расположење. По тегоби свога, посла они су готови да падну у меланколију, у очајање. То није никако јунаштво. Не. пазите на своје здравље, убите своју снагу и свежину, па ето вам меланколије, ето вам малаксалости, снуждености и очајања. Ту је онда и рад од беде, од невоље,

под морање. А такви рад че донесе никада онога рода који се жели, ни наставнику ви ђацима. Наставници ваља да гледају да им је рад право уживање. Свака врста. занимања у друштву има својих тегоба. Свакоме је своје најтеже. Ваља се старати да се то некако ољакша. У другим занимањима се измишљају машине за. олакшавање послова. У ваставничком послу то су добре методе Које су то — наставници нека измишљају сами, Нека знају само шта је главно, шта хоће да се постигне, па ће добро здравље, расположење и свежина,

наставничка увек наћи релативно најбољи пут, којим ће то да постигне.

дато препоручујем наставницима шетњу и башту. У шетњи ће повратити осталим

"органима оно крви што им је одузето у

школи, напрежући се умно: у башти, поред тога, имаће и да науче млого што

шта, што им је нужно баш у њиноме раду, у њином узвишеном позиву у друштву.

Ј. Миодраговић

ОДГОВОР НА КРИТИКУ НА ГРЕДАВА ЊЕ О БВвО ЊУ

ким

У „Учитељу“ бр. 8. год. УГ. штампана је критика од Д. Ј. П. на предавање о гвожђу. Овим мислим, да на писту одговорим. Критика је лепа и корисна ствар, само кад је објективна и савеспа. Иначе ће промашити свој циљ, и онда одмах постаје ружна и некорисна, па и штетна.

Критика на предавања било је врло мало у „Учитељу“. Ово је свега друга таква критика штампана у „Учитељу“ за пуних пет година његовог излажења. Шта, је томе узрок не зчам, ако није то, да многи сматрају за излишно, да се и тим „ситницама“ занимају. Но свакако то је једна прилична празнина, коју треба попуњавати. -

Сад да видимо у колико је критичар „предавања о гвожђу“ попунио ту праз-

нину, као и колико је у томе послу 6н0 савестан и објективан. Пре свега напомињем, да сам поменуто

"предавање написао још 1882/83 шЕ. год.

као ђак Учитељске школе, када само гвожђу предавао у П. раз. осн. школе. Доцпије сам, као адв. писар, дакле кад нисам биво утитељ, ово исто предтвање у неколико проширио и поправио, па га 1584. тод. послао редакцији „Учитеља“, које је члан и Д. Ј. П., па би требао и он ово, да зна. Но он то и зна, јеру критици вели, да је дознао од писца, па ипак крити- | кује предавање, као даје писано за П. рав.

Оно предавање нисам удешавао искључиво и нарочито појединце ни за један разред, а најмање за 11. На предавањима оваквим обично се напише и за који је разред. Овде тога нема. Поменутим преда-

Х