Učitelj

455

нервним центрима за моторска узбуђења. Без нарочитих чулних органа, као на пр. чула вида, ове су представе врло неодређене, а то показује, да није врло велики број оних нерава, који служе као носиоци покрета. Но ипак, ми можемо ступње јачине и самим мишићима да разликујемо. За, сваки степен јачине, који ми можемо разликовати, мора постојати засебни нервни спроводник, и свака асоцијација са сваким појединим степеном јачине мора имати и своје сопствено нервно груписање, засебно и одвојено од свију осталих груписања. Са сваком тежином, коју можемо разликовати, ми образујемо нарочите, засебне ас0цијације, извесне радње пили поступке, које вршимо, кад тежњу осећамо, као што је, на пример, кад лакше и теже предмете по тежини раздвајамо.

Груписања. у оним мишићима, која се огдедају у покрегима и облицима које ми видимо, врло су млогобројна. А ови су услови за сваку врсту духовног схваћања оком и за највише разумевање малеричних

"и просторних груписања. Круг је један читав низ очних покрета у извесном реду и груписању и само за ово мора се издвојити стотине узбуђења или надражаја у поједина нервна влакна и ћелије.

Груписања различних покрета грла, језика и уста за образовање гласа а нарочито за артикулирани говор, имају безброј постепености. Као и код сваког видљивог облика, који оком примећујемо, тако јен за сваки поједини артикулирани глас код сваког слова у азбуци -— нужан читав један сложен низ различних положаја, који се у дотичним, па било то у чисто моторским или у моторским и осећајним (сензуалним), центрима морају узбудити, покренути и удесити.

3) Премда може чудновато изгледати, да се мишићне локализације сматрају као једна нарочита, грана наше духовне грађевине ипак је Факат да се оне у самој ствари свакад мешају и у заједници остају с рад-

њама појединих чула, и Финоћа разликовања код чистих и првих чула млого је већа, него код самих мишића. Под чистим чулима ја разумем питање (без притиска или нагризања), укус, мирис, слух и вид (у њиховом оптичком делу). За сваки осећај (примету) који можемо разликовати, има (тако морамо узети) једна нарочита, карактеристична група узбуђења, којима се производи рад у једној групи нервних кончића и ћелија, и која се са сваким одређеним покретом или са сваким другим осећајем може свезати. Међу тим, ми знамо, да је баш и код самих нижих чула број разликованих примета врло велики, код мириса и укуса по свој прилици на стотине, а код вида и слуха на хиљаде. У погледу висине гласа Фино уво може разликовати један мали део од тона; а у

_ седам октава може се јасно разликовати

врло велики број појединих примета, без икакве забуне. Кад млогим разликама, које примећујемо у висини гласа, додамо још и оне у јачини, пуноћи и звучности, онда ће у толико бити још и већи број свију разлика , које само у гласу примећујемо. Но опет за то запамћене разлике нису тако многобројне, као што би се могло мислити

према Финоћи сравњавања истинских примета, које можемо разликовати.

Оком се примећују, помоћу његових о1тичких Функција, различни степени светло сти и различне боје. Добро око може разликовати више стотина појединих оптичких постепености у овим различним ефектима. Али ако показује своју велику обилатост у множини комбинација од тачака и површина равличне светлости, које ми видимо у слици, која је састављена од видљивих (мишићних) облика и видљивих (оптичких) груписања, Количина ових, које се засебно могу представити и засебно у сећању репродуцирати, изгледа да је безбројно велика ; па ипак свака мора имати свој за-

себни пут у оном лабиринту од нервних кончића и ћелија, који ми зовемо мозак.

(ПРОДУЖИЋЕ СЕЈ.

_______-- ---_ ==