Učitelj

508

Секр. Ил. Рад. чита, предлог Мил. Ј. Буквића о томе: колики да буде минимуми максимум учитељске плате, и кад и како да повишице добијају. За остварење овога двога налази, да би требало члан. 1. о учитељ. платама у смислу овога предлога, изменити. — Упућује се извешт. одбору.

Секр, И. Рад. чита писмо г. Андре Стошића учитеља цртања параћ. гимн., којим честита скупштини рад, и изјављује, да га скупштина уврсти у редовне чланове учит, удружења. Изјављује даље, да би се његова жеља остварила онда, кад би се у члану 5 том правила учит, удружења изо-

ставиле речи: „основних шкода.“ — Упу-

ћује се извештајном одбору. Председник напомиње, да би било на реду да се поведе дебата о пројекту мањи-

не; но како немамо пред собом пројекта, било би са свим умесно сачекати пројекат из штампе, да би дебата била што језгровитија. — Моли одборе да се пожуре са

_ својим радовима како би их после подне

на У. састанку, могао изнети пред скупштину на решавање.

Овај је састанак закључен у 10 сах. пре подне. Други заказан у 8 сах. после

пб дне. Председник , Јанко Кара-Матић.

Потпредседник , Милоје Петровић.

Секретари : Илија Радосављевић, Дим, Ј. Соколовић, Рад. Вељовић.

ривер ме

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

„Мали рачунџија“, збирка рачунских зададака за ученике ниже основне школе од Ј. Ст. М.

(СВРШЕТАК).

За овима долазе тако назвени проблематични задаци, који никаквог смисла пе= мају. Таквим задацима губи се само време, које би се могло употребити корисно за друго што. — У такве задатке долази овај:

„26. Марко има 70 дин., а Јован има 50 дин. По кодико сваки још мора добити, па да Марко има два пута толико колико Јован 2“

Ово је са свим проблематичан задатав, који може дати стотину разних резултата, Рецимо да је Марко добио још 2 дин. Тада он има 72. Јован треба да има половину од тога, дакле, 86. Како он већ има 80, то му треба још 6 дин. Дакле: Марко треба да добије још 2 дин., а Јован још 6. Но ако узмемо да је Марко добио још 8 дин., што чини са 70 — 78, онда је

још 9 дин., па да има половину од онога што има Марко. -

Тако се може ићи у бесконачност.

Исто је тако и са 46. задатком, који вели: „Милан има 100 дин., а Јован има

40 дин. По колико сваки мора. да заради,

па да Милан има само два пута више од Јована 2“

Овакви задаци имали би смисла тек онда, кад би се одредило да обојица морају зарадити подједнаке суме. Тада би ови задаци изгубили проблематични карактер, али би ипак ушли у ону врсту о војој смо већ говорили, и за коју смо рекли да није за основну школу.

Сада су на реду задаци, који немају никаквога смисла и који личе на оне турске, еврејске и српске главе, што их је берберин 40 на броју обријао за 40 пара.

Ево једног таквог задатка: „98. Њих двојица имали су новада и то

половина. 89. Јован сада треба да добије | један 87 дуката, а други 55 дуката. Али